Временска капсулa: Српске средњовековне задужбине у Северној Македонији - Манастир Матеич

Матеич се налази на врху једног узвишења Скопске Црне Горе, окружен нестварном и нетакнутом природом. Манастир је последња царска задужбина Немањића коју су подигли цар Душан, царица Јелена и њихов син Урош Пети, и највећи је средњовековни православни храм у Северној Македонији.

Сачувани натписи на грчком језику сведоче о томе да је првобитни храм изграђен у 11. веку, за време владавине византијског цара Исака Комнина. Први пут се помиње у Хрисовуљи краља Милутина из 1300. године. Веровало се да је средином 14. века обнову манастира започео цар Душан, али га је смрт предухитрила, па су храм завршили његова удовица, царица Јелена и син Урош.

Храм у Матеичу подсећа на Цркву Богородице Љевишке у Призрену и Светог Ђорђа у Старом Нагоричину и један од највећих подигнутих у средњем веку, други по величини у средњовековној Србији.

Петнаест циклуса и мноштво представа и фигура красе манастир. Међу фрескама је портрет цара Душана, као и композиција на којој су приказани царица Јелена и млади Урош како између себе држе храм. На зиду припрате је, после Грачанице, Дечана и Пећке патријаршије, насликана лоза Немањића која се у врху завршава породицом цара Душана.

У 15. веку манастир Матеич је био значајно културно и књижевно средиште и преписивачки центар. У њему је живео и стварао Владислав Граматик, српски књижевник и дијак, као и два велика композитора: Исаија Србин и Никола Србин.

У 18. веку Турци су са манастирске цркве скинули оловни кров и њиме покрили Ески џамију у Куманову. Тако је манастир остао без крова, што је убрзало његово пропадање. Затим је опљачкан и из њега су однете све драгоцености... У 19. веку готово да нема података о њему, и тек је за време Краљевине Југославије манастирска црква у два наврата била обновљена. Истраживали су га и детаљно фотографисали Ђурђе Бошковић и Радослав Грујић.

У освит 21. века је прошао кроз голготу када су 2001. године албански екстремисти запосели манастир и на вандалски начин оштетили зидине храма и уништили његове фреске. Девастирали су и друге објекте у манастирском комплексу. То је и повод што је Српски културно-информативни центар "Спона" из Скопља упутио апел и молбу за помоћ у обнови Манастира Успења Пресвете Богородице у Матеичу и иницијативу да се он уврсти на Унескову листу угрожене светске културне баштине. Међутим, од тада до данас погром над манастиром не престаје.

Емисија је реализована уз благослов Српске православне цркве и Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, благослов Македонске православне цркве ОА и Архиепископа Охридског и Македонског г. Стефана и уз благослов Кумановско-осоговске епархије и митрополита г. Григорија.

Поред материјала који је екипа РТС-а снимила на терену у Северној Македонији, за реализацију емисије коришћен је архивски материјал, форографије и цртежи из Фотодокументације Народног музеја Србије, као и фотографије др Бојана Поповића, проф. др Татјане Стародубцев, зографа Зорана Јовановића, проф. др Светлане Смолчић Макуљевић, историчарке уметности Јасминке Зисовске.

Духовне песме Светог Владике Николаја Велимировића и Исаије Србина у извођењу вокалне солисткиње Јоване Бараксадић. У улози монаха је Милош Миловановић. Одабране одломке читао Драган Вучелић.

Аутор и уредник серијала: Светлана Илић

Сценаристи: Светлана Илић, др Бојан Поповић

Извршни продуцент: Светлана Бандић

Главни организатор: Милош Миловановић

Стручни консултант: др Бојан Поповић

Стручни сарадник на терену: мр Момчило Павловић

Арт директор и дизајнер серијала: Драган Буловић

Сценограф: Снежана Поповић

Костимограф: Сузана Глигоријевић

Музички уредник: Ана Кулић

Дрон оператери: Јаков Огненовски, Дејан Петковски, Марјан Огненовски

Сниматељ звука: Дамјан Попадић

Дизајнер звука: Иван Троскот

Вођа расвете, расветљивач: Ненад Влатковић, Милан Михајловић

Асистенти сниматеља: Саша Тодоровић, Александар Стојковић

Директори фотографије: Милан Илић, Хаџи Владан Мијаиловић

Колор корекција: Никола Станкић

Монтажа: Александра Виријевић Павлек