Метаморфозе: Миодраг Мики Крстовић

На питање шта за њега представља глума одговара – љубав пре свега, затим посвећеност и посао у којем ужива.

Снажан, а тих, често у епизодним улогама, у којима за само пар минута на сцени или филму остави дубок траг, Крстовић са великим ентузијазмом приступа свакој новој улози.

Рођен је у Београду. Глуму је дипломирао на Факултет драмских уметности у класи професора Миленка Маричића. Током више деценија као слободан уметник је на нашим сценама у позоришту, на филму и телевизији одиграо око 150 улога.

На почетку каријере његов избор је био филм, ту је остварио своје бројне креативне минијатуре.

У позоришту почиње 1994. године, у Атељеу 212, у  представи Љубавно писмо која још увек пуни салу овог позоришта. Познат по способности да са лакоћом тумачи различите карактере, од озбиљних драмских до комичних ликова, игра на готово свим београдским сценама.

Микијеве глумачке мајсторије које гради са мало речи и много емоција препознали су и аутори авангардних стремљења, попут Милоша Лолића, Оливера Фрљића и Себастијана Хорвата са којим ради улогу у представи Цемент Београд, која му доноси бројна признања. Представа се бави питањем шта данас значи бити херој. Ту заједно са партнерком Миленом Зупанчич даје снажан одговор. Сведеност, истинитост, тачност и аутентичност глумачких средстава, којима Миодраг Мики Крстовић лагано гради свог Милоша, неповратно асоцира на распад света, на крај историје, потонућа свести, на бесмисао. И све то са мало речи и пуно значења - пише у једном од образложења награда које је добио.

Потпуно другачији је у представи Удовица живог човека у Звездара Театру. У срадњи са Душаном Ковачевићем ту гради  упечатљиву, ефектну, духовиту и надасве уверљиву улогу пожртвованог оца и супруга.

На филмском платну се први пут појавио пре тачно пола века, у филму Врхови Зеленгоре, после којег су уследили бројни филмови и ТВ серије.

"Ноншаланција без афектације, сваштарење које увек задржава строгу персоналност, имиџ који је неопредељен између интелектуалца и софистицираног криминалца, ведрина без дозираности, лакоћа која је дефицитарна у српском филму и серијама… су само неки атрибути глумца који би у новцем мање оптерећеној кинематографији имао три Оскара за епизоду" - пишу стручњаци о његовој филмској глуми.

У свом досадашњем глумачком опусу често је играо јунаке са вишком душе, чија природа није правилно схваћена. Каже да је суштина да глумцу у улози публика верује, да је у добро када нема глуме, када глумци живе животе ликова које тумаче.

Поред глуме, ужива у природи. У паузама између снимања и проба, са супругом, нашом угледном костимографкињом Иванком Крстовић време провди у Текији, у кући на обали Дунава.

Са богатим опусом, Крстовић спада у ред глумаца који су снажно обележили југословенску и српску културу и који остављају неизбрисив траг у историји нашег позоришта и наше кинематографије.

аутор и уредник Оливера Милошевић

сниматељ Бранко Срећковић

монтажа Мирослав Николов

режија Милица Митровић