субота, 10.10.2026, 10:30 -> 13:44
Извор:
АРХИВ.doc
Поводом десет година од смрти пољског редитеља Анджеја Вајде
Анджеј Вајда – редитељ и сценариста (6. март 1926, Сувалки - 9. октобар 2016, Варшава)
Анджеј Вајда, Учесник и сведок - Маја 1987. године, екипа Телевизије Београд посетила је Анджеја Вајду на снимању последње сцене његовог филма Зли дуси, у студију Варшавске телевизије. Екранизација Достојевског настаје у француској продукцији, а Вајда је филм, сниман у Пољској са својом дугогодишњом екипом, сматрао престижним и амбициозним пројектом. Достојевски му није био новина, пре овог филма Вајда је исто дело адаптирао за позориште и поставио у Народном старом театру у Кракову. Веза филма и позоришта била је важан део његовог стваралаштва, као и ослањање на књижевност као основу за филмске приче.
Од првог филма Поколење (1954) до 1987, Вајда је режирао 31 филм. Међу остварењима којима се најрадије враћао издвајао је Канал, Пепео и дијамант, Обећану земљу, Човека од мрамора, Свадбу, а посебно Човека од гвожђа. Говорио је и о неуспелим филмовима, којима се враћао тражећи могућности које током рада на њима није успео да примети и разради.
Посебно место у његовим сећањима заузима Београд, у који је први пут дошао 1961. године. Град је памтио као отворену европску средину, са уметничком слободом и људима који су на њега оставили снажан утисак. Жалио је што није реализовао филм према причама Иве Андрића, са којим се тада и сусрео, а као још једну неостварену тему издвајао је Сарајево 1914. У књизи Филм звани жеља Вајда је сабрао своја редитељска искуства и размишљања о филму, посебно о односу редитеља према људима са којима ствара.
Овај разговор из 1987. године остаје драгоцено сведочанство о једном од најзначајнијих европских редитеља, његовом стваралаштву и посебној вези са Београдом.
- Учесници Анджеј Вајда и Лика Лукић
- Уредник Лика Лукић, ТВ реализација: продуцент Градимир Димитријевић, организатор Драгољуб Булат, секретарица режије Хусеинка Будалица, сниматељ звука Ратко Кушић, расвета Здравко Симојловић, синхронизација Миодраг Ж. Вучковић, Славољуб Вуковић; шпица Зоран Симјановић, Богдан Кршић; монтажа Милица Полићевић, сниматељ Милош Митровић, режија Ненад Момчиловић
- Произведено 1987, Редакција програма за културу, уредник Зора Кораћ
Уредници Милена Јекић Шотра, Маријана Цветковић