Метаморфозе: Борис Исаковић

Рођен је у Новом Саду где је завршио Академију уметности, у класи професора Боре Драшковића.

Био је стални члан и првак драме Српског народног позоришта у којем је остварио многе изузетне улоге, баш као и на сценама свих београдских позоришта.Од 2000. године је самостални уметник. Био је и директор драме Српског народног позоришта. Осим изузетних улога дарује нам и генерације сјајних младих глумаца, професор је на Академији уметности у Новом Саду.

Позоришну каријеру почео је као студент, у КПГТ-у, код Љубише Ристића, ускакањем у Шекспирову насловну улогу Ричард Трећи. Прву већу улогу у Српском народном позоришту остварио је у представи "Мурлин Мурло". Ту среће Јасну Ђуричић, своју животну и често партнерку на сцени и пред камерама.

Био је Филип Трнавац у "Путујућем позоришту Шопаловић", Брик у "Мачки на усијаном лименом крову", Анђело у Шекспировој "Мери за меру". Играо је Георгија у "Ослобођењу Скопља" и Леонеа у "Господи Глембајевима". Уследиле су представе "Грета, страница 89", "Наход Симеон" и "Зверињак", "Је ли било кнежеве вечере" "Зојкин стан", Тимон Атињанин. Улога у представи "Наход Симеон" донела му је Стеријину награду. Био је Посједон у "Одисеју", Јевгеније Алексејевич Дрон у Чеховљевом "Галебу", Лопахин у "Вишњику", а затим је маестрално одиграо насловну улогу у представи "Како је полудео господин Р".

Филмска каријера Бориса Исаковића почиње деведесетих. 1994. године редитељ Боро Драшковић поверио му је једну од главних улога у филму "Вуковар, једна прича". Ређају се затим из године у годину бројне запажене улоге у филмовима и серијама.

Када игра измишљене, историјске личности или савременике, колико год био уверљив има на уму не да је све што ради фикција.

Борис Исаковић верује да глумачка професија мора да се држи моралних вредности, да глумац треба добро да познаје етику, да негује љубав и племенитост према човеку, да развија и гаји осећања али и радост стварања у групи. Да би се дошло до врхунских резултата све то, каже, подразумева војничку дисциплину. Зато све време негује велику одговорност према публици, редитељима, колегама и свом послу којем је потпуно посвећен