Мира Адања Полак: Ексклузивно

Читам "Време смрти" по роману Добрице Ћосића… Седим у салону стана његове ћерке Ане, ту где је Добрица Ћосић писао, радио и умро.

Ана Ћосић Вукић је историчар књижевности. Читав живот бавила се својим оцем, знаменитим књижевником и била посматрач, сведок и учесник у стварању његових дела, постављала му је питања и све записивала.

Тешко Ана говори о себи. Тешко говори о оним тананим осећањима која сведоче о животу великог писца. Поред њега је када пише, ту је када болује, поред њега је до краја.

Ана Ћосић Вукић тешко да жели да седи баш у тој соби где је отац умро и њена сећања на то јутро, када га затиче мртвог, су болна. Ана је сведок једног времена, где уз свог оца упознаје значајне људе тог времена. Ту је када се воде умни разговори и долазе важни људи. Поред оца преживљава све турбулентне моменте наше историје.

Ана има своју породицу, али је њена посвећеност као завет и преокупација. Окренута је оцу који јој поверава читање рукописа. Временом постаје и приређивач његових дела.

У својој књизи "Време са оцем", Ана за сам крај књиге издваја један од последњих разговора са оцем Добрицом Ћосићем, где јој казује: "Одавно нисам запрепашћен и нисам занесен. Потиштен јесам, чини ми се одувек. Иако немам коначне судове о себи и свом делу, верујем да сам ипак, смем да ти кажем, тежио добру и верујем да сам, како ти малопре рекох, учинио више добра но зла, ћерко. Ми завршавамо наш разговор, а ја нисам успео да се сетим себе. Нема ме."