Креативни дистрикт: Дуња Јоцић

Дуња живи и ради у Амстердаму. Рођена је у Београду, у породици филмских радника. Била је вицешампионка у ритмичкој гимнастици и члан Југословенског Олимпијског тима. Завршила је Средњу балетску школу Лујо Давичо, а потом дипломирала на Плесној академији у Ротердаму.

Играла је у престижним плесним компанијама широм Европе, попут Club Guy and Roni и Емилио Грецо у Холандији, трупе Ballet du Nord у Француској и другим.

На филму сарађује са редитељем Питером Гриневејом.

2007. године креирала је свој први кратки плесни комад Без цвећа, молим и освојила Прву награду, Награду публике и Специјалну награду за иновативност на Фестивалу кореографских минијатура у Београду.  2012. године у Холандији поставља свој први целовечерњи комад Not Me, а исте године креира Сонете за Битеф денс компанију у Београду.

2015. реализује плесни комад Не причај са мном у сну, 2017. представу Terra Incognita, а потом у Риму мултимедијални плесни комад La Mode.

Исте године добила је холандску награду плесне уметности за Изузетан таленат.

Дуња се за своје кореографије инспирише конкретним догађајима и делима.

Terra Incognita је физички и интердисциплинарни дует, заснован на истоименој причи Владимира Набокова. Уз овај визуелни перформанс реализује и кратки филм Птица који је био номинован за холандски Оскар, за најбољи кратки филм и добио Sinedans награду публике у Амстердаму.

За представу Не причај са мном у сну инспирисана је односом између Ендија Ворхола и његове мајке.

У Београду добија Награду Димитрије Парлић за представу Изгубљени пејзажи коју такође ради са Битеф денс компанијом.

У својој најновијој плесној представи Капија коју је радила у немачком граду Билефелду Дуња преплиће савремени плес са друштвеним и филозофским темама савременог света. Инспирисана делом Капије пакла Огиста Родена и бруталистичком архитектуром истражује концепт времена и монументални третман простора.

Стварала је и за сцену и за филм, сарађујући са бројним талентованим редитељима, писцима, композиторима и сценографима.

Недавно је, на позив редитеља Питера Гриневеја за његов нови филм радила подводну кореографију за Дастина Хофмана који игра главну улогу.

Стално у креацијама, често на путу, ведра и насмејана Дуња ствара своје чудесне представе у којима визуелно импресивно, необичним кореографијама представља унутрашње одаје људског ума.

У Амстердаму је њена база, а читав свет простор за рад. Београд на тој мапи заузима посебно место.

аутор и уредник Оливера Милошевић

сниматељ Милан Ромањук

монтажа Марија Аранђеловић

режија Милица Митровић