уторак, 03. дец 2024, 16:21
Право на сутра: Расељени у Сурдулици и матичне службе
У Пчињском округу уточиште су пронашли многи расељени Срби са Косова и Метохије. Да би сачували живот због албанских претњи, 1999. године, морали су да напусте своје куће и прадедовска имања.
У Сурдулици се са породицом скућио Славиша Костић из Цернице. Памти како су убијали Србе који су у колони напуштали своја села и градове. Схватио је да мора да заштити децу. Трпели су нападе, запалили су им помоћне објекте. И поред свега Славиша Костић би се са породицом, каже, вратио у Церницу.
Директне претње телефоном у којима су Албанци захтевали да оду са Косова и Метохије имали су Веско и Олга Ристић из Витине. Зато су породичну кућу са децом морали да напусте у папучама не поневши са собом ни породичне фотографије. Сада обилазе пуста гробља у Витини, и другим местима која само одлучни обилазе.
Вукосава и Зоран Алексић покушавали су са петоро деце да остану у Гњилану али нису успели. Из Сурдулице где сада живе, враћали су се у Гњилане више пута, али нису их прихватили ни у Дому здравља где је Вукосава била запослена ни у самом граду. Тада су Албанци убили професора Слободана Перића и са његовом главом играли су фудбал, каже Вукосава Ристић. Њен супруг Зоран је, каже, љубио кућни праг када су последњи пут морали да напусте породичну кућу.
У Сурдулици су скоро сва интернорасељена лица са Косова и Метохије збринута захваљујући поверенику за избеглице и расељена лица Станиславу Јовићу, који познаје свако расељено лице у тој општини. Остале су још две породице које због легализације објеката чекују потпуно збрињавање. Нада се да ће успети и њима да помогне.
И Матичне службе из Новог Брда, Гњилана, Косовске Каменице и Витине раде ван својих седишта у Врању.
За документа долазе сви Албанци, Срби, Горанци, Роми и Ашкалије. Потребна документа добијају одмах каже матичар Зоран Јовановић, који је тако упознао много људи различитих националности са Косова и Метохије, али и места у којима никада лично није боравио.
Са њим су и матичари са Косова и Метохије из Гњилана и Урошевца одакле је и Небојша Ђођевић. Матичар Ђорђевић и сам је расељено лице свој радни век није очекивао да ће завршити ван Урошевца. Каже да Албанци стално долазе али да највише има захтева од Албанаца из дијаспоре који ваде уверења о брачном стању, ради склапања брака са женама у држвама Европске уније.
У архивама се налазе старе матичне књиге, које се чувају, а могу бити и добра грађа за истраживаче. Иначе, до 1946. године матичне књиге водиле су Црква и Џамија.
Аутор емисије Светлана Вукмировић
Сниматељ Горан Копривица
Тонски сниматељ Мирослав Радишић
Расвета Далибор Милутиновић
Монтажа Марија Арсенијевић
Реализација Весна Новаковић
Коментари