Век српског филма

Ко од данашњих Београђана зна да је један од највећих филмских сниматеља свих времена, Карл Фројнд - перјаница немачког експресионистичког и доцније холивудског филма – свој први посао добио код Боже Савића, као техничар у "Модерном биоскопу", 1911. године? Синови председника суда из Шапца, браћа Савић, водили су тиражни дневни лист "Мали журнал", били су власници штампарије, словоливнице, цинкографије... и "Модерног биоскопа" који је отворен 1910. године у Коларчевој улици број 3. Гутембергова галаксија браћи Савић није била довољна, него су на почетку филма замишљали и своју "Фабрику снова", коју би можда и остварили, да нису против себе имали Велики рат и низ несрећних околности.

Осим о кинематографској делатности браће Савић данашња емисија серије Век српског филма Општеобразовне редакције Телевизије Београд говори и о Браниславу Нушићу, његовом патриотском драмолету "Хаџи Лоја", написаном поводом Анексионе кризе 1908. године, који је са великим успехом приказиван, не само у Народном позоришту у Београду, него и у другим градовима Србије. У доцније штампаној књизи "Хаџи Лоја", наведено је да је целу представу снимио биоскоп "Бен Акиба"', власништво извесног Ивана Чарнојевића, који је осим камере, располагао и првим фонографским уређајима, па се претпоставља да би "Хаџи Лоја" могао бити и први наш озвучени филм. Узбудљива претпоставка, која још чека да буде потврђена.

У емисији ће бити приказане и филмске сторије о посети Краља Петра Карађорђевића Риму и Паризу, 1911. године, уз анализу њиховог филмско-историјског садржаја.

Сценариста и наратор: Божидар Зечевић

Уредник и редитељ: Жарко Драгојевић