понедељак, 15. јул 2024, 21:45
Метаморфозе: Јагош Марковић
Редакција за културу и уметност репризира емисију Метаморфозе посвећену редитељу Јагошу Марковићу који је изненада преминуо прошле јесени.
Његове представе су хваљене, изводе се увек пред препуном салом, прате их аплаузи и овације и годинама су на репертоарима. Са њим никада није било досадно јер око њега је увек била и комедија и драма. Редитељ Јагош Марковић је био мајстор тананих емоција и јаких позоришних страсти. Темпераментан, духовит, искрен и дубоко посвећен својој професији.
У свет позоришта ушао је са дванаест година. Имао је само двадесет када је дипломирао режију на Факултету драмских уметности у Београду. У Народном позоришту током каријере режира најзначајније наслове светске и домаће класике, дела Молијера, Љубомира Симовића, Нушића, Јована Стерије Поповића, Еурипида, опере Росинија и Вердија. У другим театрима у земљи и иностранству режирао је преко педесет представа. Међу најзначајније убрајају се комади Шекспира, Влаха Стулића, Крлеже, Александра Поповића, Биљане Србљановић, Пирандела, Бергмана... Режирао је у Ријеци, Сплиту, на Дубровачким летњим играма. Често је радио у Црној Гори, у Подгорици, Будви и Тивту. У шведском Краљевским позоришту Драматен. поводом јубилеја тог театра режирао је Стринбергову Краљицу Кристину. Добитник је готово свих значајних награда и признања.
Својим специфичним, бурним и раскошним позориштем Јагош је изазивао и порвоцирао. Он нам је, каже Љубомир Симовић, старе и познате ствари откривао као нове и непознате. Јагош је радикално и са највећом смелошћу, тумачио метафору коју је налазио у тексту. Имао је посебан кључ за тумачење медитеранских драма. Урадио их је десетак, али је његова Кате Капуралица са глумцима Сомборског Народног позоришта била чудо невиђено. Са мало речи и много медитеранског духа... Свет без љубави за њега је био као у његовој представи Скуп – само исушено, слано и јалово морско дно. Представом Лукреција или ти Ждеро доноси медитеранску радост играња, а ансамблу и Јагошу чак девет Стеријиних награда, његова Филомена Мартурано је о породици и страстној љубави.
Јагош Марковић је веровао да је свака добра комедија у исто време и трагедија. За њега је Молијеров Уображени болесник био метафора за болесно друштво, али и кључ којим отвара све слојеве овог комада. Говорио је да представе увек режира из уметничких разлога, не збога актуелности, већ због лепоте која ће променити свет.
аутор и уредник Оливера Милошевић
сниматељ Сима Димитрић
монтажа Горан Мијић
Коментари