Метаморфозе: Егон Савин

Када су га на пријемном испиту питали зашто жели да студира позоришну режију одговорио је: Очекујем да ме обузме нека суштинска мисао. Данас је Егон Савин један од наших најзначајнијих позоришних редитеља. У својој четири деценије дугој каријери на сцену је поставио више од осамдесет комада савремених аутора, домаћих и светских класика. Готово да нема позоришне награде коју није добио. Неке од њих, попут Стеријине и неколико пута.

Рођен је у Сарајеву, у породици оперских певача. Дипломирао је 1979. године на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Дејана Мијача, где је касније и сам професор на Катедри за режију.

Већ са својим првом делима представио се као изузетан и аутентичан. У нашем позоришту посебно место имају његова тумачења класика. Савин је за сцену адаптирао прозна дела Достојевског, Гончарова, Меше Селимовића, као и велике драме Молијера, Островског, Крлеже, Стерије, Њушића, Чехова и Шекспира.

Тумачи их на њему својствен начин, са личним ставом и избегавајући стереотипе. Из класичних дела он увек издваја оно што занима савременог гледаоца. Осим што у припремама пажљиво трага за смислом и суштином које смешта у контекст овог времена, за представе које режира он увек пажљиво употребљава музику и пажљиво гради визуелни оквир.

Посебно занимљива су његова тумачења драма српских писаца, од Стерије и Нушића до Љубомира Симовића. Посебан је и његов кључ за тумачење дела Александра Поповића која режира са много разумевања и емпатије за ликове смештене на маргине живота и друштва.

Егон Савин је савремени настављач најзначајнијег тока српске режије – од Хуга Клајна, преко Мате Милошевића, Бојана Ступице, Мирослава Беловића до свог професора Дејана Мијача. Његове представе су вредна и дуговечна позоришна остварења у којима се огледамо ми и наша стварност.

аутор и уредник Оливера Милошевић

сниматељ Сима Димитрић

монтажа Горан Мијић

редитељ Милица Митровић