Ђурђевдан

Ђурђевдан је други наш елемент који је кандидат за заштиту на УНЕСКОВОЈ листи. Кандидатуру ову, иначе једне од четири најраспрострањеније славе код Срба, поред наше земље потписале су и Румунија, Молдавија, Бугарска, Турска, с обзиром на то да се овај празник уз богате етнграфске садржаје слави у свим земљама овог дела Европе, без обзира на нацију и верско определење. Укратко, за празновање Ђурђевдана може се рећи да има видљиви мултиетнички карактер. Примањем хришћанства код Срба је овај празник христијанизиран и везује се за Св. Ђорђа, заштитника слабих, немоћних и угрожених на било који начин. Зато и не чуди што су га Срби радо узимали за зштитника свога дома, односно за породичну славу.

Празновање Ђурђевдана, под наравно, другим називима датира дубоко у предхришћански период, јер се овај дан одувек везивао за почетак новог годишњег циклуса, буђење и обнову природе, за љубав, радост и нове годишњне планове.

Код нас и код других народа у овом делу Европе, Ђурђевдан је препун симболике којом се слави љубав, живот и нова нада за сваки напредак. Карактеристично за Ђурђевдан је да у његовом празновању равноправно учествују све генерације, а поготово значајно место ту заузимају млади и деца. Такође, није познато да је за било каоји други празник везано толико песама које су опет посебан вид народног стваралаштва.

Емисија је снимана у селу Горачићи, на планини Јелици, као и у етнографском музеју у београду и поред аутентичних кадрова празновања Ђурђевдана, даје многа објашњења и одговоре зашто баш овај празник са репрезентативне националне листе нематеријалног наслеђа завређује место и на УНЕСКОВОЈ листи нематеријалне баштине човечанства.

Аутор емисије Милица Бајић Ђого

Сниматељ Васко Васовић

Монтажер Владимир Радовановић