уторак, 21. мај 2024, 18:00
Милисав Савић – Професор или бандит
Српски писац, Милисав Савић, је рођен у селу Власово које је данас предграђе Рашке, варошице подно Копаоника. Завршио је студије Југословенске и светске књижевности на Филолошком факултету у Београду где је и докторирао.
Уређивао је "Студент“ у револуционарном времену од 1968. до 1970, а потом и "Књижевну реч“ и "Књижевне новине“. Био је у издавачком предузећу "Просвета“ главни и одговорни уредник и директор, а потом и председник Српске књижевне задруге. Предавао је српскохрватски језик и југословенске књижевности у Лондону, Америци и Пољској, као и у Фиренци. Радио је и као саветник у Амбасади Србије у Риму. Од 2014. године је био редовни професор Универзитета у Новом Пазару.
Романи су му преведени на многе светске језике, а и сам је преводио са енглеског и италијанског. До сада је написао 3 збирке прича, 10 романа и бројне мултижанровске књиге – есеје, путописе, дневничке записе, књижевно-историјске студије итд.
Добитник је бројних награда, између осталих и Нинове као и чак осам награда за животно дело - Стефан Првовенчани (2008), Рамонда Сербика (2009), Милован Видаковић (2014), Витез српске књижевности (2015), Прстен Деспота Стефана Лазаревића (2019), Златни крст кнеза Лазара (2020). За целокупно приповедачко дело: Вељкова голубица (2012) и Кочићева награда, награда Подрум “Радованчевић”.
Милисав Савић је у српску књижевност ушао књигама Бугарска барака, Младићи из Рашке, Ујак наше вароши, Љубави Андрије Курандића. Све су се тицале непосредне стварности и личних искустава везаних за Рашку, крај из кога је потекао, али ни у једном тренутку Савић није упао у замку исписивања аутобиографије. После фазе тзв. црноталасне прозе и искуства ’68-е, година током којих се књижевност напајала идејама о мењању света, дошло је до промене. Већ са романима Ујак наше вароши, Ћуп комитског војводе, а дефинитивно са романом Хлеб и страх за који добија, па враћа, Нинову награду, долази до поетичких промена у Савићевом рукопису и он пише романе Ожиљци тишине, Принц и сербски списатељ, Доктора Валентина Трубара и сестре му Симонете повест чудноватих догађаја у Србији, Ла Санс Пареj.
Милисав Савић је поред упечатљивог прозног опуса, аутор и бројних књига есеја, студија, критичких текстова о другим писцима и делима, аутопоетичког штива попут Фусноте, књига Мали глосар креативног писања, Љубавна писма и друге лекције, Шездесетосмаш, Од Чампар бара до касине Валадије, Устаничка проза итд. О Савићу је Ана Стишовић Миловановић написала засебну студију "Књиге за Људмилу“, а сачинила је и избор из његових интервјуа у књизи Бандит и професор.
Посебна сфера интересовања Милисава Савића је историја простора српских земаља, те је у оквиру издавачке делатности Друштва Рашке школе, Савић приредио књигу Долина српских краљева, путописну прозу у којој је описао и лично фотографисао 41 локалитет старих српских цркава и средњовековних градова које је откривао током ходочашћа по Србији 2013. године. Друга Савића књига, Епска Србија, настала је као ходочашће по местима из наше епске поезије, од Солуна и Скадра до Дурмитора, од Хиландара до Прилепа, од Косова до Романије итд. Књига Terra Rascia прати стране путописце и њихове записе настале са пропутовања по Србији.
У емисији ће гледаоци имати прилике да кроз разговор са писцем чују много тога о његовом животу, поетичким назорима и ширим интересовањима, о свему што је утицало на његово књижевно дело.
Аутор и уредник емисије: Јасмина Врбавац
Камера: Раде Бубало
Режија: Марко Шотра
Коментари