ТВ Театар: Поморанџина кора

Представа редитеља Горана Марковића се разликује од полазног текста, поједине сцене су додате, друге искључене, игра је стилизована, сценографски сведена. Четири је извођача у представи, при чему само Јелена Илић игра једну улогу, протагонисткињу Поморанџу, док остали граде више ликова, као и нараторе. За разлику од тих секундарних ликова који су више општи него конкретни, више типови него ликови, Поморанџа је психолошки профилисанија. Она доживљава трансформацију, од једне тужне жртве друштва које намеће императиве нереалне лепоте, богатства, славе, успеха, не дозвољавајући човеку да буде несавршен, чиме продубљује усамљеност и несигурност, Поморанџа постаје пример феминистичке бунтовнице која одбацује захтеве за тим вечно измичућим савршеностима.

Простор за игру је уоквирен огледалима која одражавају и глумце и публику. Осим што су визуелно атрактивна, занимљива су решења на значењском плану представе, јер наглашавају нарцисоидност савременог друштва, преоптерећеност изгледом, површином и одразима, на рачун суштинских вредности. То се издваја и као основна идеја представе, једно критичко, бодријаровско изобличење (пост) капиталистичког света, одређеног прекомерним постојањем празних форми, утвара, нагомиланих знакова, који у тој нагомиланости на неки начин очајнички покушавају да сакрију чињеницу да су смисао и суштина изгубљени.

Улоге: Јелена Илић, Катарина Жутић, Александра Јанковић и Срђан Тимаров
ТВ адаптација и режија: Предраг Синђелић
Уредник ТВ Театра: Ана Тасић