Метаморфозе: Марко Јанкетић

Марко Јанкетић верује да је посао глумца специфичан, да је њихова игра понекад истинитија од живота, да га свака улога оплемени као човека, понуди неко питање или решење, натера да преиспита самог себе.

Рођен је у Београду, у глумачкој породици. Мајка Свјетлана Кнежевић била је у ансамблу Позоришта на Теразијама, отац Михајло Миша Јанкетић првак Југословенског драмског. Млађа сестра Милица је такође глумица, старија Ива балерина. Веома рано почео је да глуми. Са 12 година, у представи Башта сљезове боје, раме уз раме са оцем и другим великим глумцима.

Дипломирао је 2007.године на Академмији уметности у Новом Саду у класи професора Бориса Исаковића. Од 2015. је стални члан ансамбла Југословенског драмског позоришта. Врат од стакла, Под жрвњем, Тако је ако вам се тако чини Лоренцачо, Путујуће позориште Шопаловић, Чудо у Шаргану, Лимени добош су актуелни наслови у којима игра у свом позоришту. Увек упечатљиво, са зрном мудрости, радости или лудости.. Исто тако запажене улоге остварује у филмовима и серијама Бели, бели свет, Кругови, Бранио сам Младу Босну, Бићемо прваци света, Убице мог оца, Дара из Јасеновца…

Марко из искуства објашњава да је филм узбудљив доживљај, а позориште есенција. Да је уметност глуме често остварива у позоришту, да се на телевизији и филму ретко достиже. Каже да се не везује за ликове, већ за драмске комаде, њихов садржај, начин којим распетљавају слојевите дела, попут Шопаловића и Чуда у Шаргану у којима тумачи чудесан баланс духовитости, горчине, туге, радости и поезије из драма Љубомира Симовића. Или у представи Лимени добош где неколико улога тумачи врло прецизним стилским и жанровским избором глумачких средстава, у овом визуелно, музички и глумачки врло богатом остварењу.

Марко Јанкетић је изузетан млади уметник, саткан од рада посвећености, емоција и успеха.

Емисија је снимана у Народном музеју у Беораду.

Ауторка и уредница Оливера Милошевић

Директор фотографије Васко Васовић

Монтажа Јелена Росић

Режија Милица Митровић