Глобална историја - поглед у будућност

Став да је прошлост историја а савременост будућа историја могао би такође бити занимљива филозофска перспектива али где је суштинско место историје као научне дисциплине данас и какав је њен значај?

Често се говори да је неки догађај "историјски" да ће "историја" потврдити или не неке савремене процесе а готово да нема периода, посебно оних у кризним временима, када се у помоћ призива историја. Она је често аргумент или контрааргумент у расправама у догађајима који се чине важним за неке савремене процесе. Неки модерни историчари су на трагу мисли коју је изрекао Кроче те сматрају да је класична историографија исцрпела све познате алатке и методолошке стандарде у тумачењу прошлог а да тим алаткама не може да објасни садашњост те је потребан нови мотодолошки приступ у тумачењу глобалне прошлости не би ли се тако објаснила и глобална садашњост.

"Бити историчар у 21. веку", пише Себастијан Конрад у књизи "Шта је глобална историја, "у једном фундаменталним смислу значи бити глобални историчар"

Ново издање Часа анатомије посвећујемо управо изазову глобалне историје, тачније, питању о значају глобалне историје која није историја глобализације али јесте покушај сагледавања актуелних збивања из једне шире перспективе. Можемо ли данас из перспективе глобалне историје објаснити неке актуелне процесе, шта значи бити глобални историчар, да ли је време националних историја отишло "у историју", где је место историје између научне дисциплине и популарних облика њеног испољавања, шта историја може и где су границе њене могућности описивања и тумачења не само прошлог него и садашњег.

Гости Часа анатомије поводом ових питања су историчари Чедомир Антић и Горан Милорадовић

Ауторка и уредница емисије: Марија Ненезић

Режија: Маја Мандић