Просветитељство (не)довршен процес

Да ли су интуиција или разум демантовали став Теодора Адорна да је варварски писати поезију после Аушвица?

Уопште, како живети разумно после неразумних глобалних дешавања? Ново издање емисије Час анатомије посвећено је епохи која је извршила велики утицај на токове знања и сазнања, личну и колективну еманципацију и најважније, став према науци и научном прогресу. Од епохе просветитељства прошло је више од двеста година. Такође, развој научне мисли није зауставио развој деструктивних механизама односа између јединке и колектива и до краја реализовао често цитиран мото Француске буржоаске револуције, "слобода, једнакост, братство". Чини се да је слобода данас дефицитарна категорија, једнакост и братство готово утопија. Али, ипак, човечанство је наставило да пише поезију и после Аушвица, наставља да ствара уметност и сада када је свет поново захватио велики турбулентни талас.

О идеји просвећеног човека некада и сад, наслеђу епохе просветитељства, питању развоја процеса просветитељске мисли, могућим противуречностима тог процеса и савременом културном и друштвеном тренутку, разговарају Уна Поповић са Филозофског факултета Универзитета у Београду и Маринко Лолић са Института друштвених наука.

Ауторка и уредница емисије: Марија Ненезић
Режија: Маја Мандић