Самохрани родитељи

Родитељство није лак задатак, нарочито у патријахалном друштву, какво је наше. Од очева се очекује да брину о материјалној сигурности породице, док су мајке, обично те, које брину о деци, безусловно се носећи са свим потешкоћама и проблемима.

Времена су се променила, па живот и пракса сведоче другачије, посебно у породицама које имају дете са сметњама у развоју или инвалидитетом. Већ довољно тешку ситуацију, оптерећује чињеница да један од супружника напушта породицу. Разлози су индивидуални и специфични. Званична статистика не говори о броју самохраних родитеља. Маргинализовани су, препуштени сами себи у својој нимало лакој борби која нема рок трајања. Она је за цео живот.

У овонедељној емисији о особама са инвалидитетом „Место за нас" говоримо колико је тешко бити самохрани родитељ детета са сметњама у разбоју или инвалидитетом. Зашто су најчешће очеви ти који напуштају породицу након сазнања дијагнозе и због чега им је теже да говоре о томе него мајкама.

Аутор емисије: Хана Лоос