уторак, 21. јул 2020, 17:25

Право на сутра: Живети уз сећање на нестале

Живети са сећањем на нестале је агонија за породице, немоћне да сазнају судбину својих ближњих. Велика туга учинила је незамисливо - спојила је припаднике два народа у заједничком настојању да расветле шта се десило њиховим најдражима, а који се и двадесет година након ратних дешавања воде као нестали.

Говорити о несталима у рату можда је једно од највећих искушења за све који се залажу да се у временима када се удаљавамо од трагичних дешавања - усредсредимо на успостављање нормалног, достојанственог, безбедног живота.

„Предрасуде и стереотипи се морају ставити по страни како би се дошло до истине и пронашли се остаци оних који се још увек воде као нестали, а правда мора бити задовољена", истичу представници Ресурсног центра за нестала лица, кровног удружења из Приштине, које окупља више организација Срба и Албанаца са подручја Косова и Метохије.

Људи који живе са ранама које не зацељују протоком времена, већ извесно време заједно покушавају да дођу до информација о судбини несталих чланова породица и сродника, али и на сопственом оснаживању, како би наставили живот са том боли.

Сведочења о изазовима и ужасима рата, о критичним тренуцима нестанка најмилијих, увек су ново отварање рана.

Бајрам, који је изгубио сина и Милорад брата, пружили су руку један другом и подстакли сународнике да удружени иду даље. Није било једноставно, али се показало могућим и дало резултате.

Њихов коректан однос према медијима и јавности, упркос болном проблему са којим су суочени већ две деценије, није остао незапажен, па су недавно постали лауреати „Белог божура" - признања косовске подружнице Удружења новинара Србије.

„Њихова посвећеност и залагање да се проблем несталих адекватно третира и да буде видљив, јесте значајан допринос свеукупном друштвеном амбијенту. Удружење новинара Србије на Косову њихов ангажман види и као део борбе за решавање судбине отетих и несталих новинара на Косову", истакнуто је приликом уручења признања лауреатима.

Исповести неких од представника породица несталих нашле су се у спомен књизи објављеној на три језика - српском, албанском и енглеском. Да сведочи и упозори, да се слично не деси никада више, а да се од тражења истине не одустане.

Ауторка и уредница емисије: Татјана Манојловић
Редитељ: Бојан Воркапић
Сниматељ: Александар Агбаба
Монтажа: Весна Грба
Реализација: Марина Пејчић