недеља, 18.01.2009, 16:20 -> 12:40
štampajТВ фељтон: Фестивал без превода
Савременост је била у средишту програма 13. Југословенског позоришног фестивала, одржаног крајем прошле године, у Ужицу. Уз поднаслов Фестивал без превода, а у избору селектора, хрватског позоришног критичара Бојана Муњина изведено је 7 представа, из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе.
Све оне на неки начин говоре о данашњем времену у сада самосталним државама, а које су некада биле део Југославије. Модеран сензибилитет и однос према ономе што тренутно живимо су, чини се, били основни критеријуми за избор представа које је видела публика у Ужицу.
Оне су у овом случају биране тако као да су тематски у дијалогу: Метастазе Сатиричног казалишта Керемпух, критички промишљају последице које је на мале људе из загребачког предграђа оставио последњи рат, па две београдске, Барбело, о псима и деци Југословенског драмског и Невиност Атељеа 212 о мукама савремености, интимним и социјалном неурозама, о данима након свих ратова и транзиција, о времену у којем немамо много разлога да будемо срећни, мада бисмо то желели.
Па Градско казалиште Гавела из Загреба са Шекспировим Сном Ивањске ноћи, и чак 5 награда које је понело са овог фестивала, уз учешће легендарног Пере Квргића у улози Пука. То је представа која машта љубав, као једино позитивно што нам остаје у овом времену.
Слике невеселе стварности која нас прати донеле су, вели селектор, и две представе које је режирао словеначки рeдитељ Едуард Милер - Самоубица руског писца Николаја Ердмана из Сарајевског Народног позоришта и Брехтова Малограђанска свадба Црногорског народног позоришта из Подгорице. У селекцији је, сасвим оправдано, била и представа Дошљаци Ужичког позоришта која у стварност уноси и мало поетичне носталгије.
Осим професионалних разлога за постојање овог Фестивала, као прилика да се упореде стваралаштва позоришта из региона, највише благодети имала је ужичка публика. Да ли треба рећи да су све представе игране на карту више?
Емисија Фестивал без превода Редакције за културу и уметност говори о представама из селекције али и о томе како Југословенски позоришни фестивал у Ужицу има јасно профилисан концепт и представља један од значајнијих регионалних фестивала. Висок уметнички ниво, срдачно гостопримство и велики одзив публике говоре о његовој оправданости, али и о Ужицу као месту у којем су отворени простори за поновну сарадњу, у уметничком и људском смислу.
Аутор и уредник Оливера Милошевић и рeдитељ Бранимир Клипа су ову емисију реализовали у сарадњи са екипом дописништва РТС - а из Ужица.
Коментари