Трезор

На данашњи дан 1898. године донет први Закон о Државној архиви у Србији, те на тај начин успостављена архивистичка служба. У време када је Кнежевина Србија, средином XIX века, увелико изграђивала своју државност, Српско учено друштво 1846. године покренуло је идеју о чувању писане грађе која се тада углавном налазила у разним установама као што су цркве, манастири, цехови, али и у приватном поседу.

Још од завршетка Француске револуције државе су оснивале средишне државне архиве и архивска грађа се користила као историјски извор. Тако европски архиви од почетка XIX века нису били само спремишта архивске грађе, него и установе у којима се она прикупљала, сређивала, чувала и користила у научне сврхе. Међутим, ратови за коначно ослобађање од турске власти и почетак изграђивања самосталне државе онемогућили су реализацију идеје Српског ученог друштва. Зато је Народна скупштина Краљевине Србије тек децембра 1898. године донела Закон о Државној архиви, а за првог државног архивара био је постављен др Михајло Гавриловић.

Државна архива била је засебно државно надлештво под управом и надзором министра просвете, а њен задатак био је да сакупља, сређује и чува документа од општег значаја и историјске вредности. Имала је политички, историјски, административни и законодавно-судски одељак.

Поводом Дана архива, Трезор приказује тематске емисије из ТВ архива: једну емисију са градском темом, другу, нешто млађу из сеоског живота и трећу, из историје и архиве саме Телевизије Београд.

Београд - документарни филм о Београду снимљен 1960, а као специјална емисија припремљена за емитовање 4. фебруара 1961. На снимцима се може видети како Београд изгледа дању, како ноћу, а највише кадрова посвећено је његовој обнови и изградњи: нови станови на Карабурми, Звездари, Земуну, Новом Београду, реконструкција улице 29. новембра и изградња домова културе, болница, самопослуга и експрес ресторана, те привредни и индустријски развој: ИМТ Раковица, ИМ Нови Београд, Памучни комбинат Карабурма, Текстилна индустрија Земун и други.

* Сниматељи Радош Лужанин и Стево Ландуп; редитељ Оливера Гајић.
* Произведено 1961, Славија филм, Телевизија Београд.

Прошлост за будућност, први део - емисија је снимљена током једнодневног трајања изложбе, којом је Редакција за историографију обележила 27. октобар, Светски дан аудио-визуелне културне баштине. Наслов првог писаног текста у Србији Гледање по жици (објављен у часопису Ратник 5. маја 1880, са потписом мајора Јована Влаховића), у којем се објашњава пренос слике помоћу електрицитета, инспирисао је ауторе да "жице куцавице" ове инсталације буду коаксијални и други каблови повезани конекторима који су током протеклог века служили Телевизији Београд за пренос аудио-визуелног електромагнетног записа.

Наша "жица куцавица" показује компликован пут рада Телевизије Београд шездесетих и седамдесетих година прошлог века: од снимања филмском камером, преко филмске лабораторије, филмске монтаже до телекина и преноса филмског записа у телевизијски који, затим, од магнетоскопа преко предајника долази до пријемника. Кључни експонати су: камера сниматеља Стевана Ландупа, на почетку кабла и на крају истог кабла монитор са којег се емитује специјална једносатна емисија са примерима из Ландуповог живота и дела. Аутори изложбе су Бојана Андрић, Весна Дошен и Снежана Поповић.

* Сниматељ Жељко Малић; сниматељ звука Урош Ковачевић; организатор Гордана Грдановић; продуцент  Добривоје Илић; уредник Бојана Андрић.
* Снимано 27.10.2009, Редакција за историографију.

Сувишни људи - прилог из 68. емисије серије Рефлектор, снимљен у селима око Бродарева, где још увек има деце која не похађају школу. Просветни радници и родитељи говоре о том веома озбиљном тамошњем проблему.

* Сниматељ Стеван Ландуп; редитељ Светлана Милић; уредник и водитељ Захарије Трнавчевић
* Произведено 1973, Редакција информативног програма.