Час анатомије: Живот писца после смрти

Аутор ове реченице је писац Данило Киш и њом се завршава увод Кишове књиге Час анатомије. Рембрантов Час припадао је неком другом времену и као што је Киш записао, никако није могао бити једини. Све док постоји потреба за анализом, описом и вивисекцијом ствари и појава. Данило Киш је свој час одржао културној јавности која није могла или умела да разуме његову Гробницу за Бориса Давидовича. Писац Данило Киш поново је у центру пажње после предлога који долази из Суботице да му се постхумно додели звање Почасног грађанина Суботице. Отвореним писмом на ту одлуку реаговала је Мирјана Миочиновић, власница ауторских прва за дела Данила Киша, захтевајући да се одлука опозове јер "садашња суботичка скупштинска већина спроводи не само културну, него и све друге јавне политике које ни по чему нису блиске Кишовим светоназорима."

Ново издање Часа анатомије анализира питања: каква је постхумна судбина великих писаца, када једно друштво постаје зрело да прихвати наслеђе које велики писци остављају, како се у тумачењу њихових дела преламају књижевни и ванкњижевни разлози и због чега је однос писца и једног друштва најчешће тензичан и карактерише га чешће неразумевање него разумевање.

О томе у емисији разговарају песник и издавач Гојко Божовић, писац и есејиста Слободан Владушић и писац и колумниста Мухарем Баздуљ.

Уреднице емисије: Марија Ненезић и Јасмина Врбавац
Реализаторка: Маја Мандић