уторак, 23. окт 2018, 18:40
Право на сутра: Штрпце, Грачаница - живот у боји
Упркос препрекама, предрасудама и околностима које су често отежавајуће - живот Срба јужно од Ибра није обавезно и увек суморан, тежак и компликован. О неким важним датумима, као и у неким срединама где нису мањинско становништво - осети се нада, забележи оптимизам, енергија покрене и оне који би одустали.
Током лета жене из Севца, села на обронцима Шар-планине, у општини Штрпце, њих четрдесетак, окупиле су се, организовале и уз помоћ донације Аустријске развојне агенције (АДА) и Програма за развој Уједињених нација (УНДП) основале прво социјално предузеће на овом подручју.
Колико је то значајно у крају где је запослење приоритет опстанка и где је економски положај жена у потпуности незавидан - сувишно је наглашавати. Тек, жене из Севца и неколико околних села овде производе зимницу, сокове, вино, ракију и пакују чајеве. Њих четрдесет имају сада своје радно место и приход који даје осећај сигурности, елана и нове снаге.
"Када се премијерно игра нека позоришна представа, онда је то посебан догађај и за театар и за средину у којој се дешава. А, ако премијеру има Народно позориште из Приштине, са седиштем у Грачаници, онда је то више од игре."
Премијером Гогољеве "Женидбе", у режији Милана Караџића, приштинско Народно позориште обележило је јубилеј - 70 година постојања. Последњих двадесет обележено је заплетима који би могли послужити као сценарио за посебну представу о самом театру. Ратна дешавања, егзодус, напуштање матичне сцене, привремени кров над главом на северу Косова, играње на најнеобичнијим импровизованим сценама, понекад и за свега две-три старице у публици. Кућа путујућа, доносиоци наде...
Последњих неколико година у Грачаници су пронашли дом и сталну сцену.
Сваки наступ приштинског Народног позоришта у Грачаници је изузетан догађај. Тада у овај градић у централном Косову, који је доласком театра добио посебну ноту урбаног, долазе и Срби из најудаљенијих енклава.
Када се завеса спусти и утисци слегну, живот се у Грачаници враћа у колотечину. Ипак, позоришни дах и дух обоји реалност и да јој другу димензију, до неког новог сусрета.
Уредница: Татјана Манојловић
Редитељ: Бојан Воркапић
Сниматељ: Александар Агбаба
Монтажер: Милош Аћански
Реализаторка: Биљана Ердељан
Коментари