Трезор

У претходном Трезору, под насловом Дописници у земљи чудеса, гледали сте прилоге из десет дописништава (Пожаревац, Чачак, Панчево, Крагујевац, Јагодина, Краљево, Зајечар, Ниш, Зрењанин, Ваљево), а данас ћете гледати различите и разнолике, али аутентичне записе на путу од најсевернијег до најјужнијег дописништва на мапи Србије.

КИКИНДА: Цветање Тисе, 2002 (Саша Танацков, Драго Јанковић, Иштван Кепе); ВРШАЦ: Ноћно летење, 2005 (Ремус Аврамеску, Александар Аврамеску, Славко Женар); СМЕДЕРЕВО: Плочички рит, 2005 (Добрица Поповић, Милош Свилаш); ШАБАЦ: Како све стићи?, 2006 (Вера Митровић, Брана Стојисављевић, Владимир Радосављевић); ЛОЗНИЦА: Замена шиндре, 2008 (Милена Јаковљевић-Антић, Михајло Ђорђевић, Мирослав Радуловић); КРУШЕВАЦ: Крађа капија на Ђурђевдан, 2005 (Горана Младеновић, Братислав Костић, Ивана Нецков-Грубисић); УЖИЦЕ: Несрећа у Наменској, 2009 (Надежда Гавриловић, Горан Марјановић, Александар Кузељевић); ПИРОТ: Поплаве и пожари у пиротском крају, 2007 (Маја Мијалковић, Дејан Тошић и Роберт Илић, Саша Бранковић и Милан Тошић); НОВИ ПАЗАР: Приче са Пештера, 2007 (Душан Јемуовић, Часлав Ћоровић, Дарко Мирковић); ВРАЊЕ: Трговиште - како до посла, 2009 (Миљана Окиљевић-Николић, Игор Ивановић, Дејан Станковић).

У уводној речи, одговорни уредник мр Ненад Ј. Ристић, говори о двема наградама које су установљене у част двојице дописника, а које се од ове године поново активирају: годишња награда за рад дописника-новинара "Зоран Амиџић" и годишња награда за рад дописника-сниматеља "Раде Радошевић".

* Произведено 2009, Редакција за историографију.

Педесетпрви рођендан телевизије - поводом почетка јединственог југословенског телевизијског програма, преносом свечане академије из београдског Народног позоришта, 28. новембра 1958, у трећем броју Илустроване политике која је почела да излази исте, 1958. године, репортери Драгољуб Голубовић и Бранко Поповић бележе своје утиске стечене током пробног сајамског програма, описију ТВ студио на сајму као кошницу препуну хаоса и јурњаве и небројено много учесника, од главног уредника до возача, који учествују у припреми и живом емитовању ТВ програма.

Они свој чланак, заснован на истинитим чињеницама, а писан у жанру хумореске, завршавају овом поруком: " (...) На мониторима, тамо у главној режији, пробни снимак је добар. Пажња, почињемо! Сада то није ствар само студија и овог света, јер далеко одавде, на Авали и на Црвеном Чоту, одсечени од света, техничари сада имају главну реч. Невидљиви актери велике ТВ представе у којој ће бити свега - и преноса фудбала, и опере, и филма, и новости из целог света. Почело је. И тишина. Они јадници, који су до малочас летели као лудаци по студију и ходницима, сада седе скршени по фотељама малог клуба. Тишина је овде. Првих десетак минута нико нема снаге да проговори не једну једину реч. Уморни су не од количине рада, већ од убиственог темпа. Ускоро, када отворите своје пријемнике - мислите мало на њих, на све оне без којих нема програма, нема магичне ТВ слике."(Илустрована политика, 25.11.1958)

* Планирано снимање са спикерима Телевизије Београд 26. новембра 2009, за Редакција за историографију.