Читање позоришта: Позориште (без) суштине

Прва премијера одиграна је у Српском народном позоришту у Новом Саду, по тексту "Крваве свадбе" Федерика Гарсије Лорке. У редитељском читању Игора Вука Торбице, и тумачењу одабраних глумаца, представа на којој се приказује Лоркин комад тријумф је чисте поезије, односно поезије позоришне игре.

У средишту ове епизоде је конструктивни, полемички дијалог о драмском писцу и драмском тексту, у савременом, теоријском и практичном поимању тих појмова. Да ли писац, у данашњем разумевању појмова позоришта и позоришне представе, губи ауру неприкосновеног аутора пред праксама такозваног радионачираског рада током којег настаје изведбени текст позоришне представе?

Да ли је разумевње појма и одређења драмског текста као творевине коју искључиво пише аутор у тишини своје радне собе данас преуско, да не кажемо конзервативно, у контексту савременог поимања појмова позоришта, позоришне представе, позоришне уметности уопште? У разговору учествују: Небојша Ромчевић, Тања Шљивар, Игор Бојовић, Милена Богавац и Димитрије Коканов.

Слоган 52. Битефа, свет без људи, имплицира тамна, апокалиптична значења. Једно од њих је свет без правих људи, без суштине. Парафраза овог слогана сажима општи утисак о овогодишњем фестивалу. Лишен исфабрикованог спектакла, али не и агресивне медијске кампање, овогодишњи Битеф оставио је утисак позоришног фестивала без позоришта, или без правог позоришта. Дакле, без суштине. Каква је будућност једног од два наша најзначајнија позоришна фестивала?

Аутор и уредник серијала: Слободан Савић