Образовно огледало: Изнајмљена мајка

Колико сте у браку? Шта чекате, време је за децу?! Знате ли колико ова наизглед добронамерна питања могу да заболе? Више од 300.000 парова у Србији свакодневно води тешку и неизвесну борбу за потомство. Неки од њих буду те среће да већ након прве вантетелсне оплодње постану родитељи, али шта је са оним људима којима је једина нада и једино решење сурогат материнство?

Сурогасција је годинама "на чекању" у Србији. Томе у прилог говори и чињеница да се још увек чека на доношење Грађанског законика којим би била уређена ова област. По садашњем законском решењу сурогација је у Србији забрањена, али то не спречава парове из наше земље да проблем реше у иностранству у земљама где је то дозвољено. Такође, није тајна да су огласи препуни понудама за сурогат мајке уз новчане надокнаде... Много је дилема и несугласја у јавности и стручним круговима, од тога да треба изменити у уставу дефиницију мајке, јер она више не би била само она жена која је родила дете; како би овакав поступак утицао на психичко стање жена која након порођаја треба да се одрекне детета које је носила девет месеци и са којим је направила пренаталне везе, психичке и физичке; законских проблема који прате сурогацију у најави су велики проблем због могућих злоупотреба и комерцијализације...

У основи свега је ипак велико не разумевање самог термина сурогације као и тога коме би у Србији била одобрена та врста делатности, које агенције би се бавиле "спајањем намераваних" родитеља, које жене би могле да конкуришу за сурогат мајке, како би били уређени законски оквири споразума намераваних родитеља и сурогат мајке, који би период био дозвољен за евентуалне промене и колика би била новчана надокнада коју би добијале жене које се одлуче да "изнајме материцу" као сурогат мајке?

Трагајући за најбољим решењем како за парове којима је сурогација једино преостала као могућност добијања детета, тако и за децу која би се родила у оваквим околностима и коначно и за саме жене које би учествовале "изнајмљујући" део свог тела, али и своје биће у читавом процесу, одговоре смо потражили од стручњака у области породичног права, етике, медицине, психологије...

У сусрет доношењу нових законских регулатива о изазовима, манама и предностима сурогације у Србији у емисији Изнајмњена мајка говоре; проф. Олга Цвејић Јанчић стучњак за Породично право и члан комисије која је радила на законским регулативама за сурогацију, проф. др Снежана Ракић гинеколог акушер и члан Етичког комитета српског лекарског друштва, Весна Ненадић психолог, проф. Јован Бабић филозоф, професор етике, др Хајрија Мујовић стручњак у области медицинског права.

Уредник, Наташа Нешковић и редитељ, Сунчица Јерговић.