Трагања путујуће изложбе антиквитета: Неугасли пулс живота

У перманентној потрази за самом суштином националног идентитета, британски Јавни сервис BBC кренуо је трагом своје култне емисије "Путујућа изложба антиквитета", која се протеклих четврт века одвија на травњацима (увек ти травњаци!) испред историјских здања широм Велике Британије, којом приликом грађани из недеље у недељу доносе пред камере свог Јавног сервиса породичне знаменитости да би стручњаци проценили њихову вредност и саопштили власнику колика би то цена била када би предмет кренуо на аукцију. И још нешто наравно: да би власник испричао ту причу која стоји иза предмета. У тим причама - а не у цени - суштина је овог серијала.

После толиких година, BBC је одлучио да се упусти у још сложенију продукцијску авантуру: кренули су трагом најзанимљивијих предмета и њихових прича, да дубље уђу у лавиринт тих породичних историја и њихових протагониста који, у свом обичном животу, носе драму великог трајања. Серија од петнаест полусатних емисија која је из тога настала назвали су "Трагања путујуће изложбе антиквитета".

Свеједно да ли ћете се удубити у причу давног рудара који је у срушеном руднику угља негде на северу Британије спасавао своје другове и о томе оставио потресно сведочанство, или ћете са дивљењем и кнедлом у грлу пратити причу јеврејске девојчице која данас има преко 90 и још увек бодро хода лондонским парковима, и причу о љубави њеног живота, британском пилоту, и њених шест концентрационих логора које је преживела за разлику од њеног драгог који није преживео свој последњи лет, ви ћете, пратећи "Трагања путујуће изложбе антиквитета" свакако осетити неуништиви и неугасли пулс живота који буја и који се не предаје ни пред историјом ни пред јачим силама.

У епизоди где једна дама пред камере доноси портрет пса који се подудара са чувеним Трампом, псом енглеског сликара Вилијема Хогарта који је живео у 18. веку, и док камера и водитељка крећу да одгонетају је ли то Хогартов пас и да ли је то онда Хогартова слика, неизбежно ћете се, ви који пратите програме из културе - колико год да вас има - сетити троделног серијала "Неукус никако са Грејсоном Перијем", емитованог пре годину дана на нашој телевизији о зачудним таписеријама савременог остврског уметника Грејсона Перија у којима је он тематизовао феномен укуса нације, приказујући угаоне моменте тог феномена кроз шест таписерија са темама које репрезентују укус радничке, средње и више класе Британије. Уметнички узор Перију било је 8 слика Вилијема Хогарта на којима је Перијев велики претходник, кроз посрнуће замишљеног јунака кроз слојеве друштва, приказао лице и наличје британског друштва 18. века. У "Трагањима путујуће изложбе антиквитета" сазнаћемо је ли Хогарт, који је обожавао свог Трампа, пса расе мопс, и урадио више својих аутопортрета с њим, у једном тренутку насликао и самог Трампа. Биће то сасвим невина гледалачка сатисфакција јер се суштина овог серијала заправо испуњава у оној количини емпатије коју ће сваки гледалац умети у себи да произведе за све те мртве људе који сада, артефактима својих малих живота, зраче на нас племенитом светлошћу.

Уредник: Бојан Босиљчић