петак, 11.05.2018, 19:00 -> 14:33
štampajШта су све технологије урадиле за нас: Историја фармације
Фармакоисторијска збирка Фармацеутског факултета Универзитета у Београду у поседу је факултета од 1952. године. Збирка је комплексна и садржи три целине: библиотечку, архивску и предмете.
Иницијална збирка била је власништво мр Андрије Мирковића који је био и први наставник Историје фармације на Фармацеутском факултету. Још 1948. године, решењем Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе и природних реткости у Београду, збирка је проглашена општенародним добром, а по обимности, уређености и предметима као једина збирка такве врсте код нас.
Мр Андрија Мирковић залагао се за систематско сакупљање старина из апотека и предају истих Музеју Фармацеутског факултета.
Збирка се током година увећавала и данас се увећава путем поклона појединачних предмета, књига или архивског материјала или целокупних заоставштина фармацеута који су на тај начин желели да се трајно сачува све оно што може допринети проучавању и валоризацији историје фармације.
Данас је Музеј у поступку добијања решења од стране Министарства културе као Музеј у саставу Фармацеутског факултета. За то време целокупна збирка ужива претходну заштиту. Са библиотечком целином највише смо напредовали и већ је добила Мишљење релевантне институције, Библиотеке града Београда, да по значају треба да добије статус културног добра од изузетног значаја. Остали су још неки технички детаљи да би та процедура ушла у завршну фазу.
У току формирања Библиотеке целине, Фармацеутски факултет је у 2016. и 2017. години конкурисао код Министарства културе и информисања на конкурсу за пројекте финансирања и суфинансирања из области истраживања, заштите и коришћења старе и ретке библиотечке грађе и у оба пројектна циклуса факултет је добио средства за рестаурацију и конзервацију одређеног броја библиотечких јединица које спадају у стару и ретку књигу.
Друге две целине су такође у фазама интензивног рада. Музејски предмети подлежу специфичној обради баш као и архивска грађа. Уз помоћ институција надлежних за те области, а то су Музеј науке и технике и Архив Београда, након обраде, прелази се у фазу проглашења културног добра од великог тј. изузетног значаја.
Све укупно, Фармацеутски факултет поседује и негује културну баштину која има непроцењиву вредност у сваком смислу. По обимности представља највећу фармакоисторијску збирку у овом делу Европе. По значају представља изузетно важну збирку преко које се непосредним детаљним изучавањем и презентацијом резултата може прецизно утврдити и сагледати развој фармације на простору не само Србије, већ и региона.
У емисији учествују проф. др Зорица Вујић, декан Фармацетског факутета, Универзитета у Београду, проф. др Душанка Крајновић, проф. др Александра Зељковић и спец. фарм. Јелена Манојловић, такође са Фармацеутског факултета.
Уредница и сценаристкиња је Оливера Косић, музичка уредница Владана Марковић, сниматељи Слободан Грче, Александар Степић, Милан Станић, тонски сниматељ Славиша Петровић, монтажер Зоран Поповић и редитељка Милица Митровић.
Коментари