понедељак, 16.11.2009, 17:03 -> 20:33
štampajШљива, српска традиција
Шљиву је из Мале Азије на Балкан донео Александар Велики. Срби су наставили да је гаје и за време Турске владавине она је потиснула виноградарство.
У то време стабло шљиве представљало је и статусни симбол, па су сиромашни сељаци имали око 30, средња класа до 300 а богати и до 2500 стабала шљиве.
Организовано шљиварство започело је средином 19. века а већ у 20. веку Србија је била четврти произвођач шљива у свету. 1864. године сува шљива доноси Србији 84.000 дуката И спасава је од банкротства.
Највећи напредак у производњи и освајању тржишта квалитетном сувом шљивом Србија је остварила пред крај 19. века када је први пут успоставила дипломатске односе са Сједињеним Америчким Државама и добила статус најповлашћеније нације у трговини. Први прехрамбени производ који је прешао Атлантик била је сува шљива.
Од тада до данас, ствари су се доста промениле. Засаде наше најзначајније сорте пожегаче дестковао је вирус шарке на који је она била посебно осетљива. Иако постоји неколико квалитетних сорти шљива које су настале у Инситуту за воћарство у Чачку, Србија се још увек није опоравила од суноврата који је почео осамдесетих година и траје до данас, када извозимо десет пута мање шљиве него између два светска рата.
О свему томе, о српској шљивовици, шљивином колачу и пекмезу, у који се полаже нада као наш будући брендирани производ, разговарали смо са стручњацима у Институту за воћарство у Чачку, Агранели у Ваљеву и са посетиоцима и произвођачима на сајму шљива у Осечини.
Аутор и уредник: Александра Шарковић
Коментари