Трезор: Југословенска Радио Телевизија

Последња заједничка ЈРТ редакција - Преносећи 14. конгрес СКЈ (од 20. до 22. јануара 1990) телевизија је преузела технички веома сложен задатак - да збивања из конгресног центра "Сава" што верније пренесе у милионе домова широм Југославије. Технички центар за покривање 14. конгреса СКЈ ангажовао је више репортажних кола, десетине камера и пратећу техничку опрему смештену у техничку собу где се налазила контрола свих сигнала директног преноса пленарних седница. Сигнали из репортажних кола  обезбедили су директан пренос и интерно снимање рада свих комисија, новинарима је омогућено да гледају директно рад комисија. Хронике конгреса, које су преводили републички центри за њихово подручје, емитоване су из Телевизије Београд за остале републичке центре. Заједничка редакција је бројала преко 300 чланова из свих телевизијских центара и сачињавали су је подједнако новинари и реализатори из програма и продукције, као и инжењари и техничари из преносне и емисионе технике... Сећање на организацију рада последње заједничке редакције Дневника, за Трезор износе: тадашњи помоћник главног и одговорног уредника Информативног програма за организацију производње Златан Шаран (у ТВБ 1967-2001), редитељ у Информативном програму Јармила Ћеловић (у ТВБ 1958-1992), шеф службе за програмску сарадњу ЈРТ Златија - Заза Николић (у РТБ 1962-1964; у ЈРТ 1964-2001).

- Учесници: Златан Шаран, продуцент у ТВБ од 1967-2001; Јармила Ћеловић, редитељ у ТВБ од 1958. до 1992; Златија-Заза Николић, координатор, у ТВБ од 1962. до 1964, у ЈРТ од 1964 -2001;  саговорник Бојана Андрић
- Уредник истраживач Весна Игњатовић, сниматељи Вељко Јефтовић, Доне Зипевски; сниматељ звука Вукашин Смиљковић, микроман Ненад Мишић, расветљивач Мирослав Карановић, асистен реализатора Ђорђе Јовичић, организатор Биљана Раковић, реализатор Наташа Јањуз; графичка обрада Горан Ергарац, монтажер Зорица Благојев, уредник Бојана Андрић
- Снимано 23.02.2006, премијерно емитовано 24. марта 2006; Редакција за историографију

ЈРТ: Сећања - Одбор за просвету Савезног извршног већа образовао је Комисију за питања увођења телевизије у Југославију, те поред Радио Београда, Загреба, Љубљане, Југословенске радиодифузије и електроиндустрије, за увођење телевизије у Југослављи заинтересовали су се и органи владе, па се у том погледу 1955/56 може означити преломном годином код нас, а у Европи су те године биле у погону 92 телевизијске станице у 21 земљи. Први, сасвим скроман одашиљач од 500 вати изграден је на Сљемену и 15. маја 1956, гледаоци из Загреба могли су пратити инострани ТВ-програм, на те1евизо­рима постављеним по граду на јавним местима у ограниценом трајању примани су најпре аустријски програми, а затим и италијански. На Дан Републике, 29. новембра '56, Загребачка телевизија прешла је на редовно емитовање, експерименталног програма. У Београду је званично отварање ТВ студија извршено је 23. августа 1958,  а трећи југословенски ТВ студио отворен је непуна два месеца касније, у Љубљани, 11. октобра. Иако су прве иницијативе биле одвојене, почев од 1955, на изградњи телевизије у Југославији радило се плански. 1957/58, постављена су четири предајника: два у близини Београда (Црвени Цот на Фруској Гори и Авала) и по један крај Загреба (Сљеме) и Љубљане (Крвавец). Они су покривали територију насељену са око четири милиона становника. Изграђена су у три главна студија ­Београд, Загреб, Љубљана - који су, уз остало, опремљени и са по једним репорта­зним колима. Изградњом релеја Сљеме-Крвавец, Сљеме-Папук-Мајевица­, Црвени Цот-Авала омогућено је увођење заједничког ТВ програма у који су укључена сва три студија. Први заједнички програм југословенске телевизије изведен је, на данашњи дан, 28. новембра 1958. године, што је свакако најзначајнији дан у њеном развитку. ЈРТ је од првог дана члан Европске Уније за радиодифузију.

Екипа Трезора обилази просторије у улици Бориса Кидрича, касније Београдској, бр. 70 где је на I спрату најдуже радила организација ЈРТ и где у дан данас ради слична организација на сличним пословима... спомињу се имена генералних секретара, директора, службеника, стални пројекти које је организавола ЈРТ, анегдоте...

- Учествују: Милан Вукос, инж. Александар Луј Тодоровић, Милош Шоћ, Снежана Угричић, Ева Павловић Видовић, саговорник Бојана Андрић
- Уредник исраживач Весна Игњатови, сниматељи Вељко Јевтовић, Бранко Пелиновић; асистенти сниматеља Душан Николић, Владимир Весковић; сниматељ звука Јовановић Љуба, микромани Бошко Семиз, Ненад Мишић; расветљивачи Миодраг Врховац, Зоран Ђорђевић; организатор Мели Филиповић; реализатор Наташа Јањуз; графичка обрада Горан Ергарац, монтажер Зорица Џабић, уредник
- Снимано 17. маја и 8. јуна 2006, премијерно емитовано 28.11.2006; Редакција за историографију