Еко рецепт: Златно зрно кукуруза

Када је Колумбо донео кукуруз у Европу, он је био само ботаничка знаменитост. Први сусрет Eвропљана са овом биљком био је застрашћујући. Висока и тешка стабљика била је испуњена и чврста, ни налик танкој влати пшенице или пиринча, биљка која не захтева теглећу марву, а израсте и сазри за само три месеца. Све то изгледало је туђе, туђе је и мирисало, а Шпанци га не би ни пробали да нису видели како га страствено једу домороци.

Eкономски разлози били су одлучујући и на Блиском Истоку, где је владала велика глад, па су почели да гаје и једу кукуруз.

Данас су САД највећи светски произвођачи кукуруза, док у Европи предњачи Француска. Исплативост гајења кукуруза огледа се у његовој широкој употреби. Подаци говоре да од 10.000 артикала који се могу купити у мегамаркетима 2.500 садрже кукуруз.

Он се користи у производњи безалкохолних и алкохолних пића, производњи грађевинског материјала, горива, папира и текстилних влакана, фармацеутских производа, и у производњи биодергадабилне пластике.

Интересантно је истаћи да амерички стручњаци рачунају да свака нова намена кукуруза повећава његову цену за пет центи, што је једно од објашњења наглог скока цена током 2007. године, када је у свету започето са великом производњом биоетанола од кукуруза.

О производњи и употреби кукуруза код нас, говориће стручњаци Института за кукуруз у Земун Пољу и Новом Саду, академски сликар Слободан Јеремић Јеремија и истраживач Димитрије Вујадиновић.

Уредник и аутор емисије је Александра Шарковић.