Старо српско писано наслеђе

У Бечу, престоници некадашњег моћног Хабзбуршког царства, у једној од најлепших Националних библиотека у свету која је смештена у оквиру палате Хофбург кроз књиге откривамо узоре, мотивацију, каноне, духовна надахнућа, поетска и естетска мерила. Утврђујемо српско средњовековно књижевно наслеђе у оквиру свеукупне европске културне баштине.  

Велики је број старих српских књига расутих по целом свету - од Јерусалима и Синаја, преко Свете Горе и Хиландара до градова широм Европе. Чувају се у депоима иностраних музеја, архива и библиотека - у одговарајућим условима али ипак далеко од очију јавности. Године 2009. Библиотека Српске Патријаршије покренула је пројекат Истраживање и прикупљање српских рукописа у иностраним збиркама. До сада су прегледане и проучене збирке старих рукописа у Чешкој, Словачкој и Мађарској. Током 2015. и 2016. године  вршена су истраживања у Аустријској националној библиотеци у Бечу, где се чува више од 160 српских средњовековних рукописа. У 19. веку у Аустријској националној библиотеци формира се специјализована Збирка старих рукописа из разних делова света. Будући да је чине најстарији рукописи, од самог почетка је замишљена као само језгро библиотеке. Збирка одражава и интернационални аспект Библиотеке.

Збирка покрива разноразна интересовања и садржи рукописе на хебрејском језику, али и остале источњачке рукописе. "Имамо и велику архиву рукописа које смо означили као словенске. У Беч су доспели због великог интересовања Аустријанаца за словенске рукописе, књижевност и славистику уопште. У том контексту треба споменути и Јернеја Копитара, оснивача такозваног аустрославизма и једног од покровитеља ове институције", објашњава Андреас Фингернагел, директор Збирке старих рукописа у Националној библиотеци Аустрије.

Научну комисију чине Зоран Недељковић, управник Библиотеке Српске Патријаршије, професори Универзитета у Београду Бранислав Тодић, Зоран Ракић, Ирена Шпадијер, Зоран Ранковић; управница Матице српске Душица Грбић и начелник Археографског одељења Народне библиотеке Србије Владан Тријић.

Први пут један научни тим из Србије систематски истражује ову збирку у Бечу, а важности овог истраживања доприносе средњовековни српски рукописи  различите садржине који потичу из свих српских крајева и богат су извор за проучавање историје језика и друштвено-културних кретања Срба.

Сниматељ: Иван Димитријевић
Монтажер: Милан Радичевић
Уредник и сценариста: Ивана Ковачевић