Трезор

"На данашњи дан, 10. новембра" - рођенданска честитка Драгославу Андрићу

Једном од наших најбољих предводилаца, добитнику многобројних угледних награда као што су Награда "Милош Ђурић", 1977 и Награда за животно дело, 1991. године (Драгослав Андрић умро је 27. маја 2005, прим. уред); - једним надахнутим прилогом у Дневнику из ТВ пера Бранке Криловић, Трезор подсећа на дан када је 1989. срушен Берлински зид; -  прилог, реализован уз помоћ Звучног архива Радио Београда, посвећен је сећању на дан када је 1944. почело редовно емитовање програма Радио Београда после Другог светског рата.

Емитовање је почело 10. новембра у 12.30 из зграде Српске академије наука, преко предајника јачине преко 300 вати. После химне "Хеј, Словени", програм је најавила Јелена Билбија, позната слушатељству као врстан професионалац из међуратног раздобља. После пригодних говора руководилаца, изведена су музичка и књижевна дела. Програм је трајао пет и по часова и све до 15. маја 1945. био је сасвим прилагађен афирмисању победа ЈНА над немачком оружаном силом. Не сме се заборавити ни да је на данашњи дан, 1965. почело емитовање Трећег програма Радио Београда.

* Премијерно емитовано 10.11.2003, Редакција за историографију.

Влајчић у Трезору - новинар и књижевник; филмски и ТВ критичар листа "Политика". Објављује од 1960, професионални новинар 1964, уредник "Студента", "Видика", "Гледишта", новинар "Политике" од 1970. године. У Телевизији Београд присутан је, као уредник и водитељ, у циклусима Студио 3, Лично виђење, Учесник и сведок, Еротика на филму.

Октобра 2003. Бранка Криловић радила је за Трезор  интервју са Влајчићем и овако је представила свог саговорника: "Мало је критичара који су, попут Милана Влајчића, одредили меру своје јавности. А поље његовог интересовања, читалачко и гледалачко искуство, толики су да премашују фонд знања и информација бар неколико просечних српских критичара. Уместо да се размахује луксузом својих знања, Влајчић кује ауторитет у границама новинског текста, верујући у читаоца који се не да засенити површним егзибицијама и пуким телентом.

Избор емисија за садашње гостовање у "Трезору", Милан Влајчић је сам сачинио: две емисије из серије Лично виђење, једна из серије Учесник и сведок, а на наш предлог да  сам изабере саговорника за интервју попут оних које је радио пре 20 и више година, Влајчић је позвао фотографа Томислава Петернека.

Пре сваке од ових емисија Влајчић даје кратку уводну реч: "У првој серији интервјуа-портрета коју сам 1978-79. сачинио за Други програм који је на ондашњој Телевизији РТБ, а било их је десет, под насловом Лично виђење, разговор са Предрагом Милојевићем било је најтеже направити, јер је овај легендарни новинар био приватно стидљив човек и имао је зазор од ТВ камера. Након ове моје ауторске емисије он се мало опустио и касније се још неколико пута појавио у неким ТВ емисијама.

* Реализација Весна Дошен, Жељко Малић, СлободSан Мишић, Милена Јекић, Гордана Грдановић, Милорад Ћитић, Бојана Андрић.
* Снимано 16.10.2009. у књижари "Беополис", Редакција за историографију.

Предраг Милојевић - циклус Лично виђење. Разговор Милана Влајчића са једним од највећих новинара XX века у Србији. Предраг Милојевић (1901-1999.) је цео свој професионални век провео у "Политици" и проживео многа политичка дешавања. Он остаје најкрупније име српског новинарства и једно од најзначајнијих у европским оквирима. Писао је непрекидно од 1921, па готово све до своје смрти, у јесен 1999. Јединствени је сведок столећа - као дописник из иностранства избачен је из пет земаља. Као дописник из Немачке начинио је 1930. интервју са Хитлером, тада потцењеним лидером мале странке. Милојевић је наговестио да ће бити невоља са овим опасним човеком. После тога Хитлер није давао интервјуе већ само беспоговорне заповести. Знамо шта се догодило после.", коментарише Влајчић.

* Сценариста и саговорник Милан Влајчић, уредник серије Мила Кнежевић.
* Снимано и емитовано 1979, Редакција програма из културе, уредник Зора Кораћ.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом