Научни интервју: Давид Лејер о дигиталном и хибридном радију

Аналогни радио се развијао у доба такозване електричне ере и успео да одржи важно место у другој половини двадесетог века, упркос тадашњем бурном развоју новог конкурента ‒ телевизије. Дигитални радио ступа на сцену још деведесетих година и претендује да постане успешна замена аналогном АМ и ФМ радију.

Појавом великог броја мобилних сервиса, радио-емитери су добили нове начине за "обогаћивањеˮ слушалачке публике, као и нове облике развијања конкуренције.

Развој и примена дигиталног радија постају све важнији и интересантнији, како за стручњаке тако и за ширу јавност.  Тим поводом у Београду је у другој половини марта ове године, на позив Института инжењера електротехнике и електронике Србије и Црне Горе "ај-трипл-и" (IEEE), гостовао Дејвид Лејер, један од најбољих светских инжењера за развој дигиталног радија, који је у Радио-телевизији Србије одржао предавање о развоју дигиталног радија.

Боравећи у Београду, угледни инжењер и предавач је посетио и телекомуникациони и туристички део комплекса торња на Авали, и уверио се у квалитет најмодерније опреме за мрежу предајника земаљске телевизије. Заједно са професорком Ирини Рељин - помоћницом министра трговине, туризма и телекомуникација и Слађаном Станковићем - руководиоцем Сектора технике Јавног предузећа Емисиона техника и везе, господин Лејер је разговарао и о стратегији дигитализације радија у нашој држави, о предајничној опреми и осталим предусловима неопходним за увођење мреже дигиталног радија, док је на свом предавању у Галерији РТС-а приказао кратку историју развоја сервиса дигиталног радија и са присутнима дискутовао о различитим конкурентским технологијама заснованим на широкопојасним мрежама које постају све више распрострањене и које нуде алтернативе за пружање аудио-садржаја слушаоцима.

Господин Дејвид Лејер нам је, као један од директора Националног америчког удружења емитера "НАБ", пренео и корисна искуства о развоју дигиталног радија у Сједињеним Америчким Државама.

Разговор је водила уредница Оливера Косић.