Трезор: In honorem

У част композитора и музичког писца Слободана Хабића и филозофа и политичара Милана Кујунџића Абердара

Слободан Хабић (Бела Црква, 21.04.1922 - Београд, 27.02.2009), композитор и музички писац, уредник Редакције озбиљне музике РТВ Београд

Слободан Хабић: варијације за Пепељугу - Причу о Пепељуги Слободан Хабић пребацује у свет надреалног и фантастичног и казује је језиком шумова, конкретних звукова природе, изворне народне музике и покрета. Представљајући дугогодишњег уредника Музичке редакције Слободана Хабића, у својој серије Гост уредник Гордана Ђурђевић емитовала је есеј о звуку и емисију из 1986. године Варијације за пепељугу, која је награђена на фестивалу Југословенске Радио-телевизије.

"Звук је пре свега оваплоћење једне жеље. Несумњиво да је звук испољавање свега живог. У дилеми звук је несигурност. Не треба заборавити да је морал звука необично изразит, да звук утиче, изазива, изједа, разара, може да се претвори у болест. Он је опсесија. Он је бруталан. Звук се подвлачи под кожу, пали где год стигне, он лучи отрове додирујући непосредно. Звук треба разумети. Душа звука - звук заљубљених, звук усамљених, звук уцвељених, уплаканих, дах, шапат, уздисај, звук победника, клонулих, изгубљених, плач, јецај, врисак, удар, лупа, фијук, понижен, тегобан, од засмејаних до замуклих. Треба се звуку учити јер и он нас учи. Учи да слушамо као што гледамо, ваља имати склоност ка звуку, треба му се приклонити, признати све оно велико што он уствари јесте. Поново га открити, откривати вечно. Пронаћи га не у улози, него у ономе шта је он. Увући се у само његово језгро." (из есеја "Похвала звуку" Слободана Хабића)

- Учествују: балет Пепељуга Милица Бјелић, маћеха Бранислав Тојагић, маћехина кћи Соња Лапатанов, старац Соња Вукићевић, народ Балетски ансамбл Народног позоришта; гласови Драгица Тасић, Живана Васић, Петрија Спасојевић, Обрад Добриловић, Радмила Павловић; наратор Иван Јагодић

- Сценариста Слободан Хабић, музички колаж Александар-Саша Хабић, кореограф Вера Костић, асистент кореографа Соња Лапатанов, сценограф Милица Ејдус, костимограф Снежана Петровић, шминкери Даринка Тарић, Вида Биро, Светлана Калуђеровић, техничко вођство инж. Слободан Пановски, сниматељ звука Милорад Мартиновић, расветљивач Ружица Тубић, слика Бранислав Вујић, камермани Милоје Лазић, Сима Газикаловић, Бојан Ракић, Марко Стојановић, магнетоскоп Небојша Томић, миксер слике Соња Ивезић, асистент режије Бреда Чош, секретар режије Милка Зорић, редитељ Станко Црнобрња, уредник Слободан Хабић

- Премијерно емитовано 31.03.1986, Редакција музичког програма, уредник Слободан Хабић; репризирано 27.02.2012. у "Трезору".

170 година од рођења Милана Кујунџића Абердара, књижевника, политичара, академика

Милан Кујунџић-Абердар (Београд, 28. 02. 1842 - Београд, 26. 11. 1893) права је учио у Београду, филозофију у Бечу, Минхену, Паризу, а у Оксфорду их је завршио. У младости био један од вођа Омладинског покрета у Србији и уредник листа Млада Србадија, затим био је професор философије на Великој школи, министар, посланик, председник Народне скупштине. Док је био министар просвете створио је Српску Краљевску Академију за науке и уметности.

Абердарева 1, одломак - Историјске податке о згради у Абердаревој 1 износе историчарка уметности Гордана Гордић и редитељ Дарко Татић, син архитекте Рајка Татића који је пројектовао ову зграду. Градња Ђачке трпезе, објекта намењеног напуштеној деци, започет је 1924. године, али је завршак спречио Други светски рат. Током окупације, Немци су здање адаптирали и користили као коњушницу, а после рата се ту уселила "Авала филм". Пошто се маја 1962. договорно са Републичким извршним већем одустало од изградње Дома телевизије на Новом Београду на простору иза зграда СИВ-а и ЦК-а према Земуну, пружена је могућност да се уз одговарајућу финансијску накнаду добије зграда "Авала-филма" на Ташмајдану, за проширење студијских капацитета Телевизије Београд. Адаптација просторија за потребе Телевизије трајала је више од шест година, при чему ниједан зид, од подрума до крова, није био поштеђен веће или мање "обраде". У приземљу је направљен студио површине око 210 квадратних метара и простори за видео и тонску режију, за контролу камере и за команду расвете, а на спрату студио за информативне емисије, површине 110 квадратних метара, и мали најавни студио. После годину дана опирања, Урбанистички завод одобрио да се испред зграде подигне решеткасти гвоздени стуб-носач антена за везе, висине око 40 метара. Абердарева је живела мирним животом до 1990. када је уз њен бок, иза и око ње почела да се диже нова зграда, за проширене потребе Телевизије Београд. Фебруара 1996. прва се у нову плаву зграду уселила Информативна редакција, затим остали... Но, Терминал, Мастер, Режије програма, Међународна режија и Студио И - срце Телевизије и све блиско срцу остало је где је и настало. Настало 1966, нестало 1999.

- Премијерно емитовано 22.04.2005, Редакција за историографију; репризирано 20.04.2007. и 27.02.2012. у "Трезору".

Абердарева = Телевизија - видео сећање реализовано према истоименом тексту инж. Александра Луја Тодоровића објављеног у књизи Ратни екран поводом уништења зграде производно емисионог ТВ центра у Абердаревој. У тексту се говори о "мирнодопском" периоду, о медијским достигнућима техничког и програмског сектора и стотинама стучњака и уметника који су пунили ово ТВ здање да "буде жижа, жариште и синоним за телевизију у телевизијско стваралаштво". Прилог је више пута репризиран на захтев многобројних гледалаца који су се јављали после премијерног емитовања.

- Писац Александар Тодоровић, сниматељ Бранко Пелиновић, избор музике Ана Милићевић, монтажер Зорица Благојев, аутор Бојана Андрић

- Снимано 15.04.2008, премијерно емитовано 22.04.2008, репризирано 10.06.2008; 23.04, 12.05. и 04.06.2009; 31.02. и 23.04.2010; 23.04.2014; 08.06.2016; Редакција за историографију.

Трезор: In honorem

Програмска шема

Коментари