О родној равноправности: Насиље

Оно представља кршење људских права, чија сама природа лишава жене њихове могућности да уживају основне слободе, често оставља жене рањивим за даље злостављање и представља велику препреку у превазилажењу неравноправности између мушкараца и жена.

Насиље над женама подразумева сваки чин родно заснованог насиља које за последицу има физичку, сексуалну, психолошку повреду жене, укључујући и претње таквим радњама, присилу или лишавање слободе у јавности и приватном животу.

То је глобални феномен, који погађа жене и дјевојчице широм планете, у свим државама и културама, без обзира на друштвено уређење, религију, вредности и ставове. Према проценама УН, једна од три жене широм света је изложена неком од облика родно заснованог насиља.

Током Пекиншке конференције закључено је, да на крају 20. века још увек није довољно учињено на заштити женских права која ће их одбранити од насиља. Насиље и страх од насиља затворени су круг из којег жртва тешко излази, а ако је везано за насиље у породици, веома често то значи и додатни страх од насиља над децом.

Не постоје прецизни подаци о обиму и распрострањености насиља над женама у нашој земљи. Већина података обезбеђена је захваљујући истраживањима невладиног сектора и они показују да је овај вид насиља веома раширен, чему су, поред патријархалног односа међу половима, допринели и тешка економска криза, избеглиштво, расељавање, ратно окружење, као и процеси ретрадиционализације.

Протеклих деценија донет је низ међународних докумената и препорука, којима се указује да је дужност државе да јасно дефинише поједине облике насиља над женама, и да изгради ефикасне и делотворне инструменте за заштиту жена од насиља, да заштити право на живот, слободу и личну сигурност жена; да спречи насиље, без обзира где се оно догађа, а да женама које су преживеле насиље пружи свеобухватну правну заштиту, социјалну и економску помоћ и подршку ради изласка из ситуације насиља и ублажавања штетних последица које је оно изазвало.

У емисији учествују проф. др Гордана Гасми, Универзитет Сингидунум, проф. др Невена Петрушић, повереница за равноправност, др Наталија Мићуновић, проф. др Марија Бабовић. SECONS, Јелена Секулић, носилац пројекта SZRNO, Љиљана Петковић, координаторка за родну равноправност, Општина Пирот, Вера Деспотовић, Центар за брак и породицу, Војислав Арсић, Центар Е8 др. Серија је реализована у сарадњи са Управом за родну равноправност Републике Србије.

Уредница и сценаристкиња је Оливера Косић, водитељка Мирјана Карановић, а редитељ Игор Басоровић.