четвртак, 24. нов 2016, 20:34
Живот и стандарди: Трепча
Рударско-металуршко-хемијски комбинат Трепча основан је 1927. године. Свечано отварање рудника у Старом тргу обављено је 10. октобра 1930. године у присуству Краља Александра Карађорђевића.
Налазишта олова и цинка на Косову и Метохији сматрају се највећим у Европи. Та руда тренутно се експлоатише у рудницима Црнац и Бело Брдо у општини Лепосавић.
Трепча се током деценија развијала, али унапређивала је и друге фабрике, па је растао и број радника. У свом систему некада је имала и фабрику ловачке муниције, фабрику накита и пет фабрика акумулатора у Косовској Митровици, Пећи, Новом Пазару, Сомбору и Бујановцу.
Доласком међународних снага 1999. године на тло јужне спрске покрајине када је власт преузела УНМИК администрација руководство Трепче и радници су и поред јаког притиска успели да опстану и сачувају производњу, али само у северном делу док су сву другу имовину Трепче насилно преотели Албанци. Под изговором спречавања еколошког загађења војном акцијом УНМИК је преузео административну управу над комбинатом 2000. године и успоставио интернационални менаџмент који је радио до 2006. године.
Трепча има три хиљаде запослених, од тога броја педесет одсто њих су прогнани радници Старог трга или из фабрике која је у јужном делу Митровице у којој раде искључиво Албанци. Индустријски гигант у Звечану гарант је егзистенције Србима на северу Косова и Метохије.
Недавним усвајањем Закона о Трепчи албанска власт покушава да потпуно измени власничку структуру комбината, потпуно игноришући постојање Срба у рудницима али и на Косову и Метохији. Такав поступак за српске раднике и пословодство Трепче је неприхватљив. Поруке из Приштине шаљу негативну слику и пословним партнерима Трепче и могу да угрозе пословање и стабилан имиџ тврде у тој компанији.
У емисији говоре радници, руководство Трепче и други.
Аутор емисије Светлана Вукмировић
Сниматељ Владимир Јовановић
Монтажа Бранислав Поповић
Реализација Зорица Мијаиловић
Коментари