Трезор: Живела телевизија

Ваљевци у Ваљеву, Свет Милоша Јевтића, 3. емисија - Серија "Трезора" Свет Милоша Јевтића наставља се у Ваљеву, граду у којем је новинар и аутор провео своју младост, школовао се у Ваљевској гимназији. Важно место за њега била је и библиотека, будући да је доста читао, што га је касније и определило за студије књижевности на Филолошком факултету. Данас се у Матичној библиотеци "Љубомир Ненадовић" чувају скоро све књиге Милоша Јевтића из едиције "Одговори", које је он током година поклањао, а и снимање са "Трезором" искористио је да донесе и још три тек штампане књиге. То је највећа збирка коју Библиотека има када је реч о појединачном аутору. Библиотека промоције и књижевне вечери посвећене Милошу Јевтићу, а он сам је чест гост "Догађаја у Дворишту" , традиционалне манифестације Ваљевске библиотеке (први пут одржана 1987.) и важном културном моменту за све Ваљевце. У емисији су коришћени записи из Програмског архива Телевизије Србије, из емисија Поклони се и почни Николе Лоренцина из 1977, Љубавна лирика Десанке Максимовић Здравка Шотре из 1971; прилози Дописништва РТС-а из Ваљева и делови серије Гост Другог програма Радио Београда Милоша Јевтића.

- Учесници: Милош Јевтић, новинар и публицита, аутор серије "Гост Другог програма" и едиције "Одговори"; Остоја Продановић, руководилац Завичајног одељења Библиотеке и уредник културних програма; Милена Максимовић, клинички психолог; Часлав Максимовић; Виолета Милошевић, управник библиотеке "Љубомир Ненадовић". У архивским записима појавиће се и Десанка Максимовић, Љуба Поповић, Матија Бећковић, а чују и вокали Беке Ковачевић, Наде Кнежевић, Сенке Велеталић
- Сниматељ Дописништва РТС-а у Ваљеву Драган Ракић, сниматељ "Трезора" Милена Марковић, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Маријана Чутурило, графичка обрада Милена Марковић, монтажери Нада Зилџић Додиг, Љубомир Плављанић; аутор Бојана Андрић
- Снимано 12.06.2015, премијерно емитовање; Редакција за историографију

Уторак, 22.11.2016. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора": Поводом Светског дана а/в баштине, "Трезор" у посети Архиву Српске академије науке и уметности

Борба за опстанак - Редакција за историографију сваке године обележава 27. октобар, Светски дан аудио-визуелне баштине на другачији начин, а снимке са тих догађаја, широки аудиторијум гледа касније у "Трезору". Будући да се још 1880. први пут у Србији спомиње појам телевизија, у тексту "Гледање по жици" мајора Јована Влаховића, прва наша изложба 2009, садржавала је многобројне коаксијалне и други жице и каблова повезане конекторима који су током протеклог века служили Телевизији Београд за пренос аудио-визуелног електромагнетног записа. Инсталација по називом "жица куцавица" показивала је компликован пут рада наше телевизије шездесетих прошлог века: од снимања филмском камером, преко филмске лабораторије, филмске монтаже до телекина и преноса филмског записа у телевизијски који затим од магнетоскопа преко предајника долази до пријемника. Посета је била неочекивано велика, а наши су сниматељи, инжењери и техничари са много емоција цео дан одговарали на питања посетилаца.

Наредне године Редакција је организовала стучно вођење кроз Лабораторију за репарацију филмске траке, процеса који претходи дигитализацији. Гости су били представници Министарства културе, Народне библиотеке, Музеја историје Југославије, Београда, "Застава филма", а из штампаних медија новинари "Времена" и Новости". Домаћини су показали разне врсте филмских трака, оне заражених "сирћетним синдромом", примере излечених и неизлечивих филмова, а на штампаним графиконима представијени су дотадашњи резултати ревитализације филмских сторија и емисија.

Представнике Архива Југославије, Србије, Београда, Народне библиотеке, Института за савремену историју, новинаре "Нина" и "Политике", водили смо 2011. кроз лагуме Радио Београда и упознали их са артефактима од постанка 1924. године. Посетиоци су били у Каталогу, Фонотеци, Тонском архиву и Студио 19 у којем се врши обрада архивских снимака и дигитализација - а све се завршило питањима, коментарима и утисцима посетилаца.

27. октобра 2012. позвали смо заинтересовану јавност, посленике телевизије, ветеране и запослене у РТС, студенте и професоре, писце, сниматеље, глумце и редитеље у тек установљен Трезоров биоскоп, где смо приказали ТВ програм једне дневне схеме са краја шездесетих. Све су емисије или снимљене филмском техником или кинескопиране, а репариране и ревитализоване у Центру за ревитализацију архива РТС-а. Стотинак људи дуго се задржало и после пројекције у разговору

Наредне, 2013. године у сали Дечијег културног центра приказан је култни телевизијски филм "Лептирица" Ђорђа Кадијевића. Филм из 1975. је ревитализован, и са делимичном колор и звучном корекцијом, дигитализован и тако обновљен приказан публици уз присуство редитеља и глумаца.

Године 2014, 27. октобар обележен је у Атељеу 212, а стручна мишљења о покретним сликама као националном културном добру изнели су теоретичари медија и културолози. Приказане су две архивске "честице", односно троминутни запис из Дневника од 20. јануара 1970. о премијерама: "Рано јутро" у Атељеу 212 и "Молим Партију да ме прими у своје редове" у Дому омладине Београда. Оно што се недостаје кратким дневничким записима, надокнадила су сведочења присутних учесника: глумаца, графичара и редитеља. На крају овог двочасовног скупа, у разговор се укључила не мање стручна публика, универзитетски професори и новинари. Највише су профитирали присутни студенти, јер права је реткост присуствовати размени мишљења оволиког број теоретичара и практичара у тренутку када искорачујемо из аналогне у дигиталну еру. А и наш Програмских архив се обогатио подацима о архивским а/в записима, који су до тада били непознати.

Године 2015, представили смо уређаје којима се телевизијски програм снима и емитује, зато је и скуп посленика телевизије заказан у Музејском депоу, који је те године обележавао десет година постојања. Позвани су чланови Колегијума генералног директора РТС-а, руководиоци служби, Програмски савет и Управи одбор РТС-а, представници сродних институција. Кроз сталну поставку Збирке телевизијских уређаја стручно вођење је поверено, као и до сада, нашим кустосима, односно инжењерима и техничарима. ветеранима РТС-а. Они су телевизијске и радијске уређаје ранијих година сачували, а и сада су активни као кустоси, помажу око боље заштите уређаја, дају корисне лекције и савете свакоме ко затражи.

Ове године, уочи Светског дана аудио-визуелне баштине посетили смо Архив Српске академије наука и уметности и њен Музиколошки институт и то ћете данас гледати у "Трезору", а на сам празнични дан позвали смо ученике Школе "Стефан Дечански" да посете РТС, нашу јединствену Збирку телевизијских уређаја, депое где се чувају на хиљаде различитих носача звука и слике, на крају и наша три студија у Производно емисионом центру у Абердаревој.

Отисци несталих светова - Председник Српске академије наука и уметности, проф. др Владимир Костић дочекао је екипу "Трезора" са новостима о оснивању Аудиовизуелног архива са центром за дигитализацију уметничке, историјске и научне баштине, који се неће бринути само о свом архивском благу, јер трка за временом које прети целокупном националном наслеђу мора се стручно и системски водити на много ширем плану. Овај одговоран посао водиће академик Александар Костић и дугогодишњи директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић. У години када САНУ обележава 175 година рада, цивилизацијски подухват о спасавању наше културе, чини нам се, избија на прво место. "Трезор" је затим посетио депо Архива САНУ, али већ после једночасовног снимања, било је јасно да смо тек на почетку сазнавања колико вековних живота има у затвореним кутијама, било да је дигитализацијом већ заустављено њихово нестајање, било да тек чекају у дугачком реду за опстанак. Растали смо се убрзо са љубазним домаћинима, историчарима и архиварима, како би они могли да се врате обимној припреми велике изложбе поводом јубилеја САНУ. Следи двоминутна најава емисије снимане у Музеолошком институту САНУ, која ће премијерно бити приказана 30. новембра о. г. у циклусу уреднице Ане Милићевић "Осма врата".

- Учесници: Проф. др Владимир Костић, председник САНУ; историчар Миле Станић, заменик управника Архива САНУ; историчари др Ивана Спасовић и ма Мирослав Јовановић, саговорник Бојана Андрић
- Сниматељ Бојан Маројевић, сниматељ звука Војислав Луковић, микроман Миљан Грубановић, расветљивач Зоран Пантић, сарадник-сниматељ Милена Јекић Шотра, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Маријана Чутурило, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Љубомир Плављанић, аутор Бојана Андрић
- Снимано 18.10.2016, премијерно емитовано 27.10.2016; Редакција за историографију

Уторак, 22.11.2016. на РТС 3

Избор из ранијих "Трезора": Снимак позоришне представе Југословенског драмског позоришта "Јегор Буличов" из 1967.

40 година од смрти Миливоја Живановића (Пожаревац, 2. март 1900 - Београд, 15. новембар 1976), позоришног и филмског глумца

Јегор Буличов - Премијера представе Јегор Буличов одржана је 9. јуна 1951. године, а овај снимак начињен је много касније, када је глумачка подела доживела већ неколико промена. Улога Јегора донела је посебну славу и признања Миливоју Живановићу. Велике успехе постигао је како у Београду, тако и у Паризу и Москви. О томе сведочи и Медаља Станиславског (први пут додељена једном странцу у СССР) и Плакета Художественог театра за улогу Буличева 1966. године. "С обзиром да сам у овој представи желео да спроводим доследно реалистички стил сценског изражавања, живот на позориници морао је у сваком тренутку и у свакој прилици, код свих присутних да тече животно уверљиво, сценски аутентично, пуном глумачком концентрацијом и јасним оправдавањем свих психолошких и физичких збивања... Волео сам да решавам "масовке". И у Јегору сам с пасијом обрађивао групне сцене. Желео сам да и те сцене што убедљивије одишу истинским животом, а да у исти мах буду и што сценичније. Разрађивао сам их до најситнијих детаља. То је захтевало огромно залагње свих глумаца... Мислим да су две групне сцене у нашем Јегору Буличову оправдале сав труд који смо у њих уложили." (Мата Милошевић, "Сцена", 1977)

- Улоге: Миливоје Живановић, Виктор Старчић, Миодраг Радовановић, Милан Ајваз, Капиталина Ерић, Маја Димитријевић, Михаило Јанкетић, Рахела Ферари, Стево Жигон, Љубиша Јовановић, Соња Хлебш, Марија Милутиновић, Дубравка Перић, Љиљана Крстић, Марјан Ловрић, Иво Јакшић, Петар Словенски
- Писац Максим Горки, превод Милан Ђоковић, помоћник режије Мирослав Беловић, асистент режије Мира Траиловић, сценограф Миленко Шербан, сликар костима Мира Глишић, скице маски Владимир Загородњук, позоришни редитељ Мата Милошевић; ТВ реализација: слика Велимир Инован, светло Момчило Томовић, тон Бошко Николић, микроман Антоније Бугарски, миксер Владимир Митровић, техничко вођство Јован Родић. магентоскоп Александар Ћетковић, продуцент Вера Маргитић, камере Светозар Стошић, Братислав Грбић, Слободан Обрадовић, секретар режије Ружа Мирковић, асистент режије Дејан Ћорковић. реализација Александар Ђорђевић
- Позоришна премијера 09.06.1951; премијерно емитовано 16.10.1967, Редакција играног програма, уредник Василије Поповић; репризирано 15. и 16.11.2011. у "Трезору"