Осма врата и Трезор: За сваког по нешто

Други део триптиха о животу и раду СКЦ-а уз додатак "Недеље латиноамеричког филма", новембра 1977.

Алтернативни универзитет, Осма врата - У другој емисији посвећеној Студентском културном центру отварамо врата велике и мале сале и удишемо атмосферу другачијих концерата, позоришних представа и филмова, који за младе људе тог времена представљају неку врсту алтернативног универзитета. Посебно место у животу СКЦ-а тих година заузимају трибине, с једне стране о политичким покретима у Латинској Америци, Шпанији, Италији и Пољској, а са друге о феноменима о којима се до тада није говорило нпр. феминизму или алтернативној психијатрији, као и о социјалним променама у тадашњој Југославији.

- Учесници: Дуња Блажевић, Мило Петровић, саговорник Ана Милићевић

- Уредник Бојана Андрић, сниматељ Ђуро Ивановић, асистент Бранислав Стојановић, сниматељ звука Мирослав Радишић, мокроман Владимир Миливојевић, расветљивач Раде Веселиновић, организатор Гордана Грдановић, аутор Ана Милићевић

- Снимано 15.03.2007, премијерно емитовано у "Трезору"10.04.2007, репризирано 02.04.2009. и 04.10.2011; Редакција за историографију.

Недеља латиноамеричког филма у Београду, Филм данас - Делови емисије снимљене у приоду од 9. до 12.11.1977. за време одржавања Недеље латиноамеричког филма у Студентском културном центру. У Београду се тих година нашао велики број избеглица из узавреле Латинске Америке, па је овај догађај окупио не само дипломате и филмске уметнике из Чилеа, Аргентине и Мексика, већ и песнике и алтернативне уметничке групе, међу којима је била и она која је муралима осликала зид СКЦ-а

- Учесници: уредник филмског програма СКЦ-а Божидар Зечевић; певач и композитор Чанго Сехас; министар у Аљендеовој влади Педро Вушковић; редитељи Арман Матлар, Фернандо Соланас; музичка група Кораксу; водитељи Милан Јовановић и Мерсиха Чолаковић

- Сниматељ Братислав Грбић, сниматељ звука Радослав Бојковић, монтажер Миланка Нановић, редитељ Дејан Караклајић

- Произведено 1977, Редакција програма из културе, уредница Зора Кораћ; репризирано 10.04.2007, 02.04.2009. и 04.10.2011. у "Трезору".

Уторак, 13.09.2016. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора": Екипа "Трезора" снимала је 2008. како се припрема и слави Свети Илија, Крсна слава Емисионе станице Овчар

Слава на Овчару, Трезор - из серије Мрежа предајника у Србији. Предајник на врху планине Овчар поред Чачка, почео је са радом 1961. године, градња објеката за рад уређаја и живот посаде почела је док још није било пута до горе, тако да су прве раднике РТБ довозили вешти возачи ландроверима кроз воћњаке и шуму. "... На иницијативу Радио-телевизије Београд и уз подршку Извршног већа Народне републике Србије, покренута је 1959. године врло опсежна акција изградње објеката за УКТ и ТВ станица у НР Србији, ангажовањем срезова као извора финансирања. Једна стална екипа Техничког и Комерцијално-финансијског сектора обезбедила је да се ова јединствена акција успешно заврши, тако да су у току 1960. и 1961. године, дефинитивно изграђени објекти (зграда, стуб, далековод, а негде и приступни пут) на Црном врху, Јастрепцу, Голешу, Мајевици, Овчару и Тупижници, чиме су створени услови за бржи развој мреже УКТ и ТВ предајника и веза у најважнијим деловима Републике." (Из Годишњака РТБ за 1961. годину) Током Нато агресије, 1999. Емисиона станица Овчар бомбардована је 14. и 22. априла, 7. и 11. маја. Комплетно је уништен емисиони пункт: објекат, антенски стуб 100 м, антенски системи, емисиона опрема и енергетика. О томе како се градило, почетком шездесетих, те радило и напредовало током наредних 40 година, а како радило за време и после бомбардовања, у којој су сада фази изградње све наше емисионе РТВ станице, сведоче пионири и ветерани Емисионе технике и веза РТБ, односно РТС, те садашњи радници ЕТВ Србије. Подсећамо да је Јавно предузеће Емисиона техника и везе (ЕТВ), Београд, основано је Одлуком Владе о оснивању предузећа за управљање емисионом инфраструктуром 16. фебруара 2010. у складу са Законом о телекомуникацијама и Законом о радиодифузији. Њихов најважнији задатак је сада прелазак на дигитално емитовање радио и телевизијског програма путем земаљских предајника. Екипа "Трезора" снимала је живот и рад на 11 емисионих пунктова, а на Овчару су 2008. снимљене две емисије.

- Учесници: садашњи шеф Емисионе станице Славко Рашић (у РТС од 1989); некадашњи шефови Светомир Врачевић (у РТС 1969- 2005), Бранислав Дујаковић (у РТС 1965-2001); техничари Будимир Томановић (у РТС 1960-1998), Милорад Стефановић Брка (у РТС 1963-2001), Милован Михајловић Цале (у РТС од 1976); домаћица Мира Пантелић (у РТС 1969-2004); домар Ђура Ковачевић (у РТС 1981-2005); Архимандрит Варнава, игуман Манастира Свете Тројице; монахиње Манастира Сретење и други.

- Сниматељ Федор Мунижаба, асистент сниматеља Саша Тодоровић, сниматељ звука Радош Милосављевић, расветљивач Зоран Ђорђевић, сниматељ Дописништва из Чачка Никифор Вуковић, уредници истраживачи Милена Јекић, Весна Игњатовић, монтажер Милорад Ћитић, аутор Бојана Андрић

- Снимано 31. јула, 1. и 2. августа 2008, премијерно емитовано у "Трезору" 02.08.2011; репризирано 02.08.2016, Редакција за историографију.

Уторак, 13.09.2016. на РТС 3

Избор из ранијих "Трезора": Први део емисије о Уторничкој академији Драгутина Гостушког о којој говоре представници интелектуалне елите Србије

Разговори о науци и уметности: Ништа као конститутивни елемент реалног света, Трезор -Уторничка академија Драгутина Гостушког, И део - Прошло је 40 година од када је ерудита, музиколог, композитор, музички критичар, историчар уметности, есејиста др Драгутин Гостушки покренуо и скоро седам година водио чувене и већ антологијске "Разговоре о науци и уметности". Они су почели у зиму давне 1974. године под сводовима Српске академије наука и уметности, а завршили се у лето 1980. године у Атријуму Народног музеја у Београду. Одржан је велик број редовних седмичних састанака (око 150), на којима је било неколико десетина излагача и активних учесника, који су махом били подсећани на сваки уторнички скуп, преко писама о којима се дуго причало, а које је састављао сам Гостушки. Неки су их називали "бисерима српске епистоларне књижевности." Минуле су од тада четири деценије, али су сећања још увек жива, а многи учесници и даље веома активни и спремни да говоре на ове теме, али Редакција за историографију могла је да позове само неколицину на разговор пред камерама. Водитељ је сваког од учесника у емисији поздравио и представио пре његовог излагања прегледом необичних и узбудљивих тема о којима је онда говорио. Сажет преглед уводних излагања по годинама исписује се на ТВ екранима, док се евоцирају тадашње време, прилике и неприлике, изазовне ситуације у науци и уметности... Неки учесници предлажу обнављање ове "неформалне институције" која је толико значила и зрачила, а оставила трага до данас, као интелектуални изазов, права школа критичког промишљања, антиципација потоњих збивања. Припремљене су две емисије насловљне као ондашња два циклуса Уторничке академије, за радозналог и пажљивог гледаоца сасвим довољно садржаја за нову мисаону гозбу

- Учесници: музиколог др Катарина Томашевић, психијатар академик проф. др Владета Јеротић, филозоф и социолог др Милош Немањић, нуклеарни физичар проф. др Владимир Ајдачић, лингвиста проф. др Ранко Бугарски, композитор академик проф. др Властимир Трајковић, архитекта проф. др Предраг-Пеђа Ристић, историчар уметности проф. др Жарко Видовић, психијатар проф. др Стеван-Вања Петровић, водитељ психолог Првослав С. Плавшић

- Уредник Бојана Андрић, сниматељи Андреј Оштрбенк, Горан Прокић; асистент Срђан Басарић, сарадник сниматељ Милена Јекић; сниматељ звука Владица Будић, микроман Никола Мишић; расветљивачи Бранислав Димитров, Небојша Миосављевић; организатор Гордана Грдановић; уредник истраживач Весна Дошен, сарадник Маријана Чутурило, графичка обрада Иван Јевтић, монтажер-реализатор Бранислава Петровић, АВИД монтажер Марко Тисовец; аутор Првослав С. Плавшић

- Снимано 06.06.2013. у Српској академији наука и уметности; премијерно емитовано у "Трезору" 02.02.2015, репризирано 16.03.2015; Редакција за историографију

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом