Траг у простору: Сва лица Копаоника

Национални паркови, по дефиницији, представљају жељу да се делови територије сачувају у изворном стању за будуће генерације, као слика прошлих времена, као непоновљиви еколошки потенцијал, као простори развоја науке, културе, образовања, рекреације, а посебно ради очувања биолошког потенцијала природе.

Ништа не може тако јасно да покаже рањивост и границе капацитета природе као клизишта и ерозија земљишта. Нажалост, о тим проблемима уопште се није водило рачуна ни на Копаонику.

Први пут код нас, Јавно предузеће Скијалишта Србије активно ради на противерозионој заштити скијашких стаза на којима су резултати видљиви већ од пролећа 2009. године, а у новој зимској сезони биће и мање проблема са могућим недостатком снега.

За потребе оснежавања стаза на Копаонику, урађена је мини акумулација Мали Караман. То је, заправо, проширена стара акумулација, формирана још 1992. године. Ипак, Копаоник још није добио коначне одговоре на питања како решити водоснабдевање, отпадне воде, али и где и када стати са градњом.

Аутор и уредник је Милица Барјактаревић.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом