Трезор: Митови и легенде

Мухамед поново у Меки - После Мухамедовог преласка из Меке у Медину, број муслимана се стално повећавао. Пророк је онда са око 1400 следбеника 628. године кренуо према Меки са намером да обави ходочашће у свом храму у Каби. Мекански идолопоклоници били су још увек јаки да им то не допусте. Годину дана после тога Мухамед и његови следбеници по склопљеном уговору кренуше опет. Тада су успели, ушли у Меку, остали само четри дана али је тај догађај имао далекосежне последице по веру и вернике јер су се многа арапска племена одлучила да приђу новој исламској вери.

"Данас, када се сви толико враћамо националним митовима, више него икад постаје јасно не само колико су искључнвост, ускогрудост и незнање према другим културним традицијама погубни за наш заједнички живот, већ колико мало заправо знамо и о сопственим коренима и духовном пореклу. С једне стране идеологизовано образовање упрошћено је предочавало свет, а с друге стране универзална технолошка цивилизација стварала је заједништво и разумевање преко новних електронских и медијских кодова. Културна историја ранијих епоха учинила се неважном. Отуд су из школа излазиле генерације које нису знале апсолутно ништа о историји религије, о митовима и легендама без којих се не могу разумети култура и уметности појединих народа, али и највеће духовне и уметничке вредности целог човечанства. У нашим просторима, на којима се мешају три капиталне религије тешко је сазнати у школи било шта о Библији или Курну, а камоли о светим књигама и веровањима народа који су стварали велике истоњачке културе, богато наслеђе Африке или претколонијално доба Америке. На одличан начин приповедачки занимљиво, јасним тумачењем, сликовитим изводима из оригинала у интерпретацији познатих глумаца ову празнину већ годинама драгоцено попуњава серија Митови и легенде у Програму за децу и младе Телевизије Београд. Аутор ове значајне телевизијске серије др Владета Јанковић већ је своје гледаоце и слушаоце провео кроз митове и легенде Старог и Новог завета, говорио им је о култури, традицији, веровањима, начину живота многих народа, а управо је почео циклус о исламу. Као и увек, показала је то већ прва емисија, др Јанковић вешто спаја историјске чињенице, научна сазнања и узбудљивост бајки, стварност и литературу, живот и религију чиме појмови и појаве о којима говори постају блискији и разумљиви. Као што се брине о уметничком читању текстова, тако се води рачуна и о визуелној подлози емисија. Овог пута то су дела класичне исламске архитектуре у Мостару, Стоцу, Почитељу и другде" (Бранка Оташевић, "Политика", 07.10.1988)
- Премијерно емитовано 31.10.1988; Редакција програма за децу, уредник Донка Шпичек

Мухамедова смрт - После десет година од преласка из Меке у Медину, Мухамедово царство ислама је било потпуно успостављено. Године 633, односно после двадесетогодишњег проповедања, Мухамед је најавио да ће ићи на поклоњење у Кабу у Меки. Тамо се сакупило око 80 хиљада муслимана. Тамо се пророк последњи пут обратио верницима и упутио им још неке важне савете. Мухамед је умро јуна 633. у кући своје жене Ајше јер је баш та кућа гледала вратима на џамију. Последње речи су му биле: "Они који ме видеше и вероваше".
- Премијерно емитовано 07.11.1988; Редакција програма за децу, уредник Донка Шпичек

Мухамедово учење - Након смрти Мухамеда, на његово место вође муслиманске заједнице, једногласно је изабран његов таст, следбеник и сарадник Абу Бекр. Пророк Мухамед је пуне 23 године објављивао поједине делове Курана, онако како му их је Алах саопштавао. Све те поруке верници су учили напамет, а они писмени међу њима записивали на папирусу, комадима коже, овчијим ребрима или листу урме... Када је Мухамед умро, Абу Бекр се и сам посаветовао са водећим муслиманима са халифом Омером на челу, те је Куран кодификован у шест првобитних примерака. Халига осман, послао је по један примерак у Меку, Дамаск, Басру и Куфу, пети је дао у мединску џамију за општу употребу, а шести је задржао за себе и са њим у руци касније и погинуо.
- Премијерно емитовано 14.11.1988; Редакција програма за децу, уредник Донка Шпичек

Љубав Зала и Рудабе - Повест о овој љубави, једна од најлепших персијских легенди, може да нам помогне да боље схватимо не само ислам као веру већ као поглед на свет и уједно видимо колико у тој легенди постоји универзалности. Ова легенда потиче из најславнијег дела персијске књижевности епа "Шахнама", што је по преводу Књига краљева. Тај еп у 10. веку написао је писац Фирдуси који је за исламски свет оно што је Хомер за западни.
- Учесници: казивач проф. Владета Јанковић; глумци Љиљана Благојевић, Жарко Радић
- Сценариста др Владета Јанковић, стручни сарадници др Дарко Танасковић, др Сретен Петковић; продуцент Петар Ристић, организатор Душан Калмић, расвета Драган Хамовић, Драган Тењевић; сценограф и костимограф Вишња Потић, секретар реализатор Горана Баљковић, асистент ЕНГ камере Драган Зороски, монтажер Наталија Николић, сниматељ звука Урош Ковачевић, асистент тона Драган Север, директор фотографије Славко Алексијевић, редитељ Владимир Манојловић
- Премијерно емитовано 21.11.1988; Редакција програма за децу, уредник Донка Шпичек