Читање позоришта: Мостови и људи

Наративна структура Андрићевог монументалног романа у представи Кокана Младеновића (Српско народно позориште) углавном је доследно транспонована у фрагментарну, драмску форму, која баштини искуства модерног позоришног дискурса. Међутим, смештене у временски контекст који је проширен све до средине деведесетих година прошлог века, ишчитаване из друкчије историјске и идеолошке перспективе, Андрићеве идеје и тезе из романа добиле су у представи друга, савремена, актуелна, критички и полемички изоштрена значења. Да ли је Андрићево капитално дело „На Дрини ћуприја" уистину црна кутија наших подела и несрећа, зла и падова, или место спајања, симбол постојаности и напретка?

Представа "Гоголанд" (Народно позориште Сомбор) инспирисана је мотивима књижевног дела мађарског и југословенског писца, рођеног Сомборца, Јаноша Херцега. Гоголанд је својеврсна негативна утопија, а суштина гогоизма је да човек у себи победи демоне изрицања истине и да говори супротно од онога што би требало - о томе пише Херцег. На темељу те идеје водиље редитељ Андраш Урбан гради и развија представу жестоког темпа, убојитих реплика и сонгова, актуелних значења, која је све само не пука забава, без обзира што кокетира с формом новог циркуса и поетиком перформанса.

Радња представе "Човек је човек" (Народно позориште Зрењанин), по тексту Бертолда Брехта, одвија се у Индији, у време британске окупације, а прати развојни пут једног лучког радника који од простодушног, доброћудног човека постаје симбол подмитљивости и препредености, бескрупулозности и страха. Да ли је такозвани мали човек, притиснут егзистенцијалном тескобом, уистину спреман да за шаку дувана и флашу пива прода душу окупатору? Зашто се ова представа игра у наставцима, као ТВ серија? Шта ће све у представи "Приморје" (Атеље 212) изнедрити онострани сусрет два пара, људи на заласку живота и младих, човеколиких гуштера? Да ли је животињама уистину боље него људима јер, лишене свести, не знају за зло, мржњу, освету и превару?

Без велике медијске пажње и помпе у Београду је одржан је 15. Међународни позоришни фестивал "Славија". Зашто је овај ненаграђени труд вредан пажње?

Најзад, зашто идемо у позориште: да бисмо оплеменили своју напаћену душу или да бисмо показали нову, екстравагантну гардеробу? Да ли треба затворити позоришта да би се у њиховим пространим зградама отвориле коцкарнице и продавнице скупе робе?

Учествују: Кокан Младеновић, Гордана Ђурђевић Димић, Андраш Урбан, Анђелка Николић и Стефан Саблић.

Аутор и уредник: Слободан Савић