Трезор: Споменар

Швабица - Прича о трагичној љубави између Србина Мише Маричића и Немице Ане Гутјар. Разлика у вери, друштвене околности и породичне прилике не допуштају да се та љубав до краја реализује. Лаза Лазаревић је написао само девет приповедака изузетне уметничке вредности, приповетка Швабица је остала недовршена а издата је постхумно.
Из критике: " Три личности радиле су на адаптацији приповетке Лазе Лазаревића "Швабица": Људмила Станојевић, Владимир Андрић и редитељ Владимир Петрић. Аутобиографски карактер ове Лазине приповетке пренаглашен је њеним епистоларним прозним обликом.

Адаптирајући је за драмско извођење три аутора су - а да би избегли преписку која пасивизира драмску акцију - увела нову личност, побратима, коме у оригиналу писац упућује своја писма. Добили су активну личност од које су потицали импулси за још један слој драмских сукоба. Онај примарни сукоб остао је на плану сложених односа између главног јунака (писца, у делу под именом Мише) и Ане, младе девојке, чија мајка држи у Берлину породични пансион, а у коме се међу осталим странцима обрео и шабачки студент медицине. У драматизацији су сачуване све изванредне одлике Лазине истанчане психологије људских односа. Његови карактери су тек овлаш скицирани, али детаљима од којих добрим глумцима у рукама интелигентног редитеља, није тешко да оживе целовите личности. А Петрић је управо од оне врсте редитеља који ништа не препуштају случају, код којих је све одмерено и прорачунато, осећања се изражавају и разрешавају више мозгом, а мање срцем. Зато је, њему тако и одговарала атмосфера пригушених страсти, притајених емоција, у којој је тињала и сагорела једна младалачка љубав. За тумаче те несрећне љубави, чији су јунаци били жртве околност, предрасуда, васпитања, Петрић је изабрао Милену Дравић и Душана Ђурића. Лик Ане, односно Швабице, веома је погодовао Милени Дравић да у њега унесе филмско глумачко искуство. Реч за њу није постала примарно средство изражавања, она се још превасходно ослања на интезитет доживљаја, говор очима, погледом, целокупним изразом лица. Њена Ана била је Швабица управо онолико колико тај лик подразумева извесну хладноћу, уздржаност и разумност. Насупрот њој стајао је Душан Ђурић, словенски мек, болећив, с мешавином топлине и извесне ироније. Ђурић је глумац који се већ појављивао на малом екрану, али је ово била његова прва права шанса и он је није пропустио. Драган Зарић, у улози побратима, представио се стилом веома опасним за младог глумца: он прибегава површном прилажењу лику који тумачи, што неизбежно води рутинерству." (Олга Божичковић, "Политика" 13.01.1969 године).

- Улоге: Милена Дравић (прва улога на телевизији), Дара Чаленић, Рахела Ферари, Душан Ђурић, Драган Зарић, Милош Жутић, Северин Бијелић, Петар Банићевић, Душко Голумбовски, Љубиша Бачић, Мило Мирановић, Ђорђе Јовановић; свирао гудачки квартет "Јосип Славенски"
- Писац Лаза Лазаревић, адаптација Владимир Андрић, Људмила Станојевић, Владимир Петрић; музика Душан Радић, сценограф Дора Душановић, костимограф Мара Финци, слика Момчило Лазаревић, светло Јован Нецић, микроман Михахјло Џабић, тон мајстор Душан Пауновић, видео миксер Живојин Лалић, магнетоскоп инж. Александар Тодоровић, техничко вођство инж. Михаило Радовић, организатор Срба Чутурило, музички сарадник Радослав Граић; камеремани Светозар Стошић, Мирослав Воркапић, Сретен Станојевић; редитељ Владимир Петрић
- Премијерно емитовано 11.01.1969, Редакција дечјег програма, уредница Олга Влатковић; репризирано 28.05.2002; 12.02.2004. у "Трезору"

Уредник и аутор "Трезора" Бојана Андрић.