Трезор

Студирао Архитектонски факултет у Београду, Завршио спезијалистичке студије у Паризу 1957. године код чувеног француског сценографа Леона Барсака, другу у Немачкој 1963. године као стипендиста Техничке помоћи Организације Уједињених нација. Учествовао је у рализацији укупно 84 дугометражна филма (56 домаће и 28 иностране продукције) углавном у улози главног сценографа или косценографа, 15 играних серија (9 домаће и 6 иностране продукције) са укупно 205 једночасовних епизода.

Од 1963. до 1966. био је саветник за сценографију продуцентске куће "Авала филм". Први рад за ТВБ комедија Како су се волеле две будале (1972), следе Салаш у малом риту (1975); Камионџије (1983); Проклета авлија (1984); Игре без граница (1990); Заборављени (1990); Волим и ја неранџе... но трпим (1992); Најлепше године (1992);  Срећни људи (1993); Срећни људи 2 (1995); Судбина једног разума (1996); Голубовића апотека (1998); Породично благо (1998); Породично благо (2002).

Оснивач и председник Југословенске академије филмске уметности и науке, члан Удружења филмских уметника Србије, добитник Оскара. Награде: Три Златне Арене за најбољу сценографију на Фестивалу играног филма у Пули: Мајстор и Маргарита и Дан дужи од године (1972); Дервиш и смрт (1974) и Црвени коњ (1981); Златна мимоза 1992. и Кристална призма 1993. за сценографију филма Црни бомбардер.

Један је из групе сценографа, добитник "Оскара" за сценографију 1972, за филм Николај и Александра. Номинован за награду ЕМИ 1987. године за сценографију у ТВ серији Бекство из Собибора. Друга "Кристална призма" за сценографију филма Танго је тужна мисао која се плеше 1998. године; 1980. године одликован Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима; Скупштина Удружења ликовних уметника примењене уметности  и дизајнера Србије доделила му је 1993. године Награду за животно дело за целокупно стваралаштво и развој примењене уметности и дизајна.

Сећање на Гаврика - за овај прилог "Трезор" користи материјал снимљен у радној соби Властимита Гаврика: скице, фотографије, документа и остале предмете из личне заоставштине уметника; као и речи који је на комемроацији у Телевизији Београд поводом Гаврикове смрти изговорио његов пријатељ, сценограф Младен Лисавац.

* Сниматељ Благоје Топличић, уредник Вера Милеуснић, монтажер Нада Додиг-Зилџић
* Снимано августа-септембра 2008, Редакција за историографију

Магнат - 17. епизода документарне серије Као мехур од сапунице. Из критике: "У тишини суботњег програма на Првом програму РТС приказује се документарна серија Као мехур од сапунице аутора Драгана Бабића.

Свака емисија у циклусу има тему из домена филма или се бави културолошким феноменом око којег су окупљене личности различитих интелектуалних профила, интересовања и професионалних опредељења. Казивања су илустрована богатим, најчешће мало познатим филмским материјалом у брижљивом избору аутора и његових сарадника. Поједностављено речено серија Као мехур од сапунице говори о времену које је неповратно прошло, а које је у свести појединаца оставило дубље или неважне трагове. Тачније, то је заборављен, потиснут период друштвене стварности. Бабић покреће механизам који буди и освежава успомене и из "саучесника" у трагању за остацима прохујалог извлачи невероватне тонове. Какве год биле, те деценије социјализма и комунизма ваља сачувати од заборава. Драган Бабић се не бави листањем споменара баченог на таван или нађеног поред контејнера. Није сентименталан, не жали за оним што је нестало или не жели да се то примети, мада то не брани својим саговорницима. Колико год бивали строги и критични према својој младости и добу старења и сазревања, они не пристају да га се тек тако одрекну и гурну у "ропотарницу историје". Боље од сваког времеплова." (Бранислава Џунов, "Политика", 22. април 2005.)

* Учесници: филмски сценограф Властимир Гаврик, филмски сценограф Вељко Деспотовић, монтажер Бранислава Чеперац, помоћник редитеља Владислав Томановић, редитељ Пуриша Ђорђевић, сценограф Драгољуб Ивков, директор филма Слободан Ђорђевић, каскадер Славољуб Плавишић, тонски сниматељ Марко Родић, глумица Оливера Катарина, редитељ Миша Радивојевић, новинар и публициста Драшко Реџеп
* ТВ реализација: аутори серије Драган Бабић, Александар Рајковић; костимограф Јелена Малешевић, музички уредник Ана Павловић, аутор шпице Иван Стаматовић, сарадник Немања Тасић, истраживачи: Александар Ердељановић, Милан Стевановић, Милета Кечина, Славица Митровић; тон мајстор Љуба Јовановић, микроман Горан Ћорковић, сниматељ Бојан Ракић, монтажер Александар Рајковић
* Премијерно емитовано 18.06.2005; постпродукција Living Pictures Београд, производња РТС-ТВБ, Редакција документарног програма, уредник Божидар Николић.

Голубовића апотека - део ТВ драме, последње сценографије коју је радио Властимир Гаврик за Телевизију Београд. Радња се дешава 1964. године, а смештена је у малом провинцијском граду, унутар некада познате апотеке Голубовића, непокретан Густав Голубовић своје последње дане проводи у поткровљу своје куће.

* Главне улоге: Бранислав Јеринић (Густаф), Никола Симић (Дворски), Тихомир Станић (Марко), Светислав Гонцић (Андрија), Нела Михаиловић (Олга), Наташа Нинковић (Јелена), Павле Минчић (Пјевалица), Горан Даничић (Ћора), Михајло Бата Паскаљевић (Шмрк Шмрк), Зоран Ђорђевић (Љуба Лажов)
* ТВ Реализација: Сценарио Слободан Стојановић, сценограф Властимир Гаврик, костимограф  Невена Миловановић, композитор Војислав Борисављевић; техничко вођство инж. Милисав Илић, дизајнер слике Деспот Деспотовић, звук Мирослав Белановић, графичка обрада Милован Марковић, компјутерска обрада шпице Вера Влајић, видео миксер Соња Ивезић, тонска обрада Радослав Бојковић, камера Драган Матијевић, Периша Ђинђић, Андра Полети; монтажа Зоран Поповић, Бане Милошевић; режија Слободан Шуљагић, уредник Александар Аврамовић
* Произведено 1998, Редакција уметничког програма, уредник Милован Витезовић