Наука у селу: Чекајући тамјанику...

Када је шездесетих година 19 века филоксера напала и скоро уништила француске винограде чувени светски винари кренули су у потрагу за местом које би спасило њихову винову лозу.

Пловећи Дунавом искрцали су се  у једном рибарском селу где су уз  чувену рибљу чорбу пробали  вино и знали су да су на правом месту. Неготинска крајна смештена између  планина Црни врх и Дели Јован  а омеђена рекама Тимок и Дунав била је  тада највеће виноградарско подручје у Србији. Французи су кажу  купили вино  али и донели своју винову лозу која се одлично примила на песку уз обале Дунава.

Да ли је легенда или не ова прича и данас траје  а  неколико француских породица има винограде и винарије у селима неготинске крајне.

Али наша прича почиње са  потенцијалом овог краја који се није огледао само у вину. У овом граду  1868 година основана је и прва пољопривредна школа. Иако је неготинска крајна  због климе и близине Дунава погодно  подручје за пољопривреду сваке врсте, данас  већ четврта генерација генерација живи у иностранству и тако издржава своју родбину у Неготину.

Аутохтона сорта грожђа црна тамјаника  по којој  је неготинска крајна била позната  скоро да је нестала а данас се за њен повратак боре стручњаци Пољопривредне стручне и саветодавне службе у Неготину али и братство манастира Буково у чијим виноградима се  тамјаника гајила и у 19 веку.

Водимо вас и у село Рогљево познато  по пимницама где се вековима производи чувено неготинско вино.

Уредник серије Алексндра Шарковић

Сниматељ Периша Ђинђић

Монтажа Милан Радичевић