Милан Ракић - силни оклопник и песник без мане и страха
„Какви догађаји! Какви људи! И какве храбре жене! То је било херојско доба! Велико доба!" – овако песник и дипломата Милан Ракић описује време проведено на Косову у сам освит балканских ратова у којима је и сам учествовао и међу првима ушао у ослобођену Приштину. Овако се може описати и песничко доба које је својим делом таквим учинио Милан Ракић, песник, чија је линија развоја била једнако висока од прве до последње песме – како је записао један критичар. Историји српске књижевности, поред осталих, оставио је култне стихове песама: "На Газиместану", "Симонида", "Јефимија", "Кондир", "Искрена песма".
Ове године се обележава 150 година од рођења човека, песника, Србина и западњака, како Десанка Максимовић каже: гранитног темељца српске поезије Милана Ракића. О његовом песничком делу, али и историјској и дипломатској улози, данас говоре два академика, Мира Радојевић, дугогодишња професорка на Филозофском факултету у Београду и Јован Делић, дугодишњи професор Филолошког факултета у Београду.
Разговор води: Јована Милованчевић
