Лектизер

Видите шта смо вам урадили од песама модернисти. Нисмо много обртали, нисмо много окретали, али чудни (да не кажемо гадни) спојеви јесу направљени. Све из најбоље намере, драги наши песници модернизма, надамо се да се нећете љутити. У новој епизоди Лектизера истражујемо српско модернистичко песништво и тумачимо га на себи својствен начин. Ако вам се не свиђа како га ми тумачимо, искрено вас позивамо да га растумачите по сопственом укусу... Али, наравно, прво га морате прочитати...

Ако поезију можемо да читамо „између редова“, а верујемо да се права поезија само тако и треба читати, одважићемо се да кажемо да чувена песма Алексе Шантића заправо носи назив „О, класје чије?“ Неко ће можда рећи да су све то само пуке заменице, али подсетићемо да је разлика између присвојне и упитно-односне заменице и те како велика. Потврдићемо то математичком рачуницом. А како би се лекције из матерњег језика и математике лакше усвојиле, у помоћ ћемо призвати и мало музичког. У томе су нам помогли Констракта и Земља грува. Надамо се да ће и вама њихова асистенција помоћи у потпунијем доживљају и разумевању значаја, лепоте и универзалне мудрости ове Шантићеве песме.

Лектизер није мјузикл, па не можемо гарантовати да ће све наше „музичке тачке“ бити квалитетне попут претходне. Јована Дучића и Милана Ракића смо ставили у незавидну позицију (ништа лично). Сматрамо да и њихове песме заслужују бољу музичку интерпретацију и надамо се да ће овај наш аматерски покушај некога подстаћи да такве направи. До тада, ми вас позивамо да размислите о томе како ова два велика песника приказују фигуру жене, о којој обојица веома често певају, у својим песмама. И како би, у неком паралелном универзуму, песникиње Јована Дучић и Милана Ракић писале о мушкој фигури?

У овој епизоди мешамо много писаца, што средњошколцима, који добро знају да не треба мешати пи..сце може да делује одбојно. Ипак, и писци и песници једног правца су често делили теме, форме, мотиве и стилове. Стога, ако треба да савладате шта су неке од основа неког правца, није згорег да мало помешате те књиге пред спавање, ставите их под јастук и видите шта ће да испадне од свега тога. Лудило од луцидних снова! (Или просто веома незгодан положај за спавање који ће вас натерати да останете будним и да, од јада и ужаса несанице, читате све те књиге испод јастука). Било како било, сан је један од најчешћих мотива модернистичке поезије. Ето, да не буде да само шаљемо неке скривене, нејасне информације.

За крај, суочавамо два архинепријатеља овог периода. Строги критичар и „лажни модерниста“. Пишите на наш Инстаграм профилуколико имате одговор на то о које две личности се ради.

https://www.instagram.com/lektizer/

Аутор и уредник: Вишња Печенчић

Косценариста: Маја Радивојевић, Марко Пиштало

Глумци: Вахид Џанковић, Ана Пиндовић, Предраг Васић, Маја Николић, Марко Перић, Михаило Милановић

Композитор: Марко Луис, Констракта и Земља Грува

Диреткор фотографије: Милош Митровић

Илустратор и аниматор: Милош Гојковић

Монтажер: Јована Филиповић

Редитељ: Иван Пецикоза