Храст – сви годови живота

Човек и дрво више хиљада година путују заједно. То је време у коме човек ради а дрво му доноси средство за рад, коначиште, место на коме се скрива и плови. Најважније - доноси ватру која га греје и храни.

Захваљујући дрвету, у коме сунце бележи свој годишњи циклус у облику годова, Стари Словени су открили календар како би одредили време сетве и жетве. У календару Старих Словена месеци су називани именима дрвећа. У месецу храста, који је трајао од 13. јуна до 7. јула, очекивала се благодет и срећа. Жир, као његов плод, омогућио му је да буде родно дрво, а годови су испуњени свеколиким животом и траговима трајања кроз векове.

Прича о дрвету, на мачванској и сремској обали Саве има посебну димензију. Иако је Панонска низија одувек била препознатљива по густим храстовим шумама, храст који је опстао на речном дну у свом изворном облику или као део неке грађевине добија нови живот.

Уметничка дела од фосилизованог дрвета пронашла су своје место у Галерији „Лазар Возаревић“. Поткровље Галерије јединствен је простор по уређењу а изложбом спаја историју града, од Сирмијума до данашње Сремске Митровице, воду и земљу, веште руке уметника, занатлија, ентузијаста, а пре свих делатност ронилаца.

Чланови Удружења „Жута фока“ помогли су нам да оживимо причу о дрвету кроз векове. Чува се сваки део тог вредног дрвета опсталог у води захваљујући танину, а његова старост одређује се у Институту „Руђер Бошковић“ у Загребу. Како ће изгледати уметнички предмет зависи од тога како се дрво преломило… Идеје се рађају у радионици, па настаје све оно што је човек одувек правио а било му је потребно за живот - кашика, тацна, укосница, оруђе, музички инструменти. Јединствена је симболика предмета, облика панела и слике.

Људи дрвету у сваком његовом году могу да дају још једну вредност. Дрво је чудесно биће јер заклања и штити човека и сва остала бића. Човек све чешће грли дрво како би осетио његову енергију, а можда и зато што му даје живот, омогућава да дише, али и да се изрази и оствари своје идеје, да досегне снове и открије нове светове. Човек и дрво су једно другом срећа.

У емисији говоре: етнолог Душанка Станковић, ЗЗЗСК, Марија Вукајловић, кустос Галерије „Лазар Возаревић“ у Сремској Митровици, Бранимир Павловић, ронилац, Удружење „Жута фока“, Горан Љубоја Трут, музичар, Вукашин Говедарица, академски сликар.

Аутор: Радица Смиљковић

Сниматељ: Димитрије Хаџи Николић

Монтажа: Весна Грба