Гастрономад

Перуанска цивилизација најславније тренутке доживела је пре нешто више од 800 година оснивањем државе Инка, једног од највећих царстава тог времена, које је, ипак, после 300 година подлегло шпанским освајачима. Европљани нису били само боље наоружани, већ су донели и болести које су десетковале Инке. Колонисти су уништили локалну културу и грађевине, али неке традиције ипак су опстале. Међу њима и кулинарске, па је данашња кухиња Перуа спој локалних и шпанских утицаја, са примесом традиција које су донели Африканци доведени као робови, као и досељеници из целог света, посебно из Кине и Јапана. Поред тога, сваки од три дела земље - вруће низије, хладне планине и тропске кишне шуме - има властите производе и карактеристична јела.

Пре освајања Јужне Америке, Европљани нису познавали ламе, алпаке или заморче (морско прасе). Преци Перуанаца узгајали су их хиљадама година. Ламе и алпаке носиле су терете, алпаке су давале одличну вуну, а заморци су били храна. И данас се у андској области могу пробати печени глодари и јести сушено ламино месо. Перу је и рај за вегетеријанце и вегане. Биљних специјалитета има толико да се сваког дана може појести нешто ново. Само у Андима појављује се више од 3000 сорти кромпира. У Јужној Америци кромпир се једе, већ више од 7000 година али Европљани га познају тек од 16. века. Кромпир је краљ кртола, али морају да се помену и остале - ока, чичока, ојуко... Инке, слично као и Маје и Астеци, обожавали су кукуруз. Кували су га, пекли, додавали јелима и правили од њега напитак чича морада. То је и данас популарно пиће, може да се купи у сваком локалном дућану или направи код куће кувањем љубичастог кукуруза, који се узгаја искључиво у Перуу, уз додатак ананаса, дуње, шећера, грожђица, цимета и лимете.

Наш гастрономад Катарина Петровић Каја припрема нам крокете од кромпира, салса криолу и традиционални перуански слаткиш алфахорес. Пријатно гледање!