Село које живи од пршуте и печења

Мачкат је једино село у Златиборском округу у коме ниједна кућа није затворена и село из кога људи не одлазе. У том планинском селу које има око 1 000 становника, наталитет је и даље већи од морталитета, а школу у Мачкату похађа око 300 ученика.

На туристичкој карти Србије Мачкат је уписан као престоница царства пршуте јер се 70 одсто његових становника директно или индиректно бави производњом сухомеснатих производа. А, какво би то било царство без дворца. И то има Мачкат. Дворац у Мачкату саградио је Ратко Шопаловић, слепи витез који се борио у Балканским и у Првом светском рату, одакле се вратио са седам одликовања.

У бици на Кајмакчалану пушчано зрно пробило му је слепоочницу и Ратко је тада остао слеп.

Обилазећи рањенике у болници у Солуну регент Александар Карађорђевић је изразио жаљење због зле судбине овог младића, на шта му је Ратко одговорио:

„Мени је још жалије што више нећу моћи да пуцам у непријатеља и видим ослобођену Србију.”

После рата, тада већ као краљ, Александар Карађорђевић је био кум на Ратковом венчању, коме је након тога дао на управљање војне кантине у Сарајеву. Новцем стеченим од тог посла Ратко је 1927. године почео да гради дворац у Мачкату.

Пре него што је изгубио вид, сличан дворац је видео у Грчкој и пожелео је да такав сагради у свом родном селу.

После девет година градње међу златиборским брвнарама заблистало је ово бело камено здање, које је уједно симбол витештва и родољубља, али и времена када су се херојство и жртва ценили много више него данас.

Уредник: Бранко Станковић

Сниматељ: Александар Агбаба

Монтажа: Марија Баронијан Шашић