Српска мајка

Времена су често била немилосрдна према женама са ових простора и товарила им на плећа терет који је било тешко издржати. Најтежи период за жене у Србији био је током Првог светског рата када су се краљ, влада и војска повукле ка Албанији а жене оставили на милост и немилост аустроугарским војницима.

Велики број жена тада је страдао, а оне које су преживеле преузеле су сву бригу о имању, домаћинству и деци. И након тог рата, из кога се вратило око милион и по инвалида, српске жене и мајке морале су да посеју, поору и пожању, да исплету и изаткају, да васпитавају децу и успут брину о мужевима и синовима који су се из рата вратили као инвалиди. После Првог, дошао је Други светски рат, који је опет донео нова страдања и нове патње женама Србије. Иза тог рата дошла је 1948. година и Резолуција Информбироа када су многе жене због својих мужева трпеле притисак од стране Удбе и када су након одласка њихових супруга и синова на Голи оток поново преузимале бригу о комплетном имању, кући и породици.

Живот жене на селу, видећете у новом издању Квадратуре круга, није се много променио ни у 21. веку. За све оно што су српске жене и мајке у прошлом веку урадиле за српски народ и државу, одужили смо им се само једном несвакидашњом иконом која се налази на улазу у цркву Светог великомученика Георгија у селу Сеча Река код Косјерића. То је недовољно за жртву коју су у прошлом веку поднеле због нас. Трпеле и страдале због нас. Живеле и умирале за нас. И сачувале нас као народ.

Уредник: Бранко Станковић

Сниматељ: Дарко Бурсаћ

Монтажа: Марија Баронијан Шашић